Provetravanje
Augijevih štala
D.Medaković, ovoga puta zahvaljujući listu “Pravda“,
koristi svoje pravo da se obrati javnosti sa svojim
shvatanjima o KiM. To se, međutim, svelo na veličanje i
slavljenje sopstvene ličnosti i ličnog angažmana u
odbrani te srpske svetinje, čemu nedostaje samo jedna “
sitnica” – društvena verifikacija tog napora. Nažalost,
društvena praksa zadnjih godina u SFRJ, SR Srbiji i SAPK
pokazuje svu destruktivnost i zloćudnost
nacionalistickih, šovinističkih i rasističkih političkih
i ideoloških stavova koje zastupa i sprovodi u SANU i
šire D.Medakovic, i ne samo on. Iz akademija nauka od
Ljubljane do Skoplja ispaljeni su prvi hici na
zajedničku drzavu i najavili novi bratoubilački rat.
SANU nije izostala ni zakasnila u ovom. Nisam siguran da
danas čame u zatvorima ili čekaju presudu oni koji su zaista
najodgovorniji za ratne zločine počinjene ovde od
1991.do danas - podstrekači zlocina. Vreme je da se
počiste te Augijeve štale na pomenutoj relaciji
od nacionalističkog zla jer ćemo kao narodi i dalje
imati velikih problema ako to ne uradimo. U njima je
odavno umrla svaka progresivna društvena i humana misao.
Lepo je znati da imamo tako iskusne, školovane i
sposobne istoričare i društvene radnike koji brane KiM i
Srbiju . Ali je još važnije saznanje da bi za srpski
narod bilo bolje da mnogi od njih rade što manje na
tome. Što su oni aktivniji to je Srbima sve gore! Srbi
su, valjda jedini u svetu, 1991. imali tri nacionalne
države ( Srbiju, Hrvatsku, BiH) i jednu zajedničku
(SFRJ). U Hrvatskoj i BiH su kao konstitutivni narod
upravljali državom zajedno sa Hrvatima i Muslimanima. A
danas, posle sveopšteg nacionalistickog ludila, koje i
dalje traje, moraju da se bore da sačuvaju svoj zavicaj.
Ne možemo se danas uspešno boriti za Kosovo sa
shvatanjima iz XIX i s pocetka XX veka. Čak su i ona iz
perioda komunisticke vladavine 41. – 91. , kada su KiM
doživeli sveopšti procvat i preporod, podložna
inovacijama.U tom herojskom vremenu zajedničkom
oslobodilačkom borbom u ratu i radom posle rata
stvorena je tekovina bez koje nema mira i suživota na
ovim prostorima – bratstvo i jedinstvo ljudi
različitih nacionalnosti i vera, porekla, kultura,
socijalnog položaja itd. Teško se do nje došlo a još
teže branilo.Od 1991. do danas mnogo je potsmeha i
ironije bilo na račun ove tekovine dok nisu ponovo
počele da rade kame i maljevi i tela nevinih žrtava
ponovo zaplove Savom i Drinom. Samo “slepi kod očiju” ne
vide ovo nacionalističko zlo. Srbi koji mrze Albance,
koji ih smatraju divljacima, koji misle da su svi
Albanci palikuće, ubice i pljačkaši, i obratno, ne
doprinose miru na KiM i njegovoj reintegraciji u Srbiju.
Takvi bolje da su što dalje od Kosova.
Ne bavim se i ne pišem o životnom delu D.M. Verovatno da
je ono značajno za zemlju i narod što pokazuje i titula
akademika i nedavni položaj predsednika SANU. Ja u to ne
ulazim jer za to nisam kompetentan. Ja kritikujem
njegovu drustveno politicku aktivnost i stavove. Ali
zato se “ sveznajuci” bavi mojim ukupnim radom i
iscrtava moj životni put. I to na ružan nacin.
“Šibicarenje” D.M. poput “ general bez vojske”, i još
“ ogorčen,ljut”, pa “ čovek za sažaljenje”, “ lična
neostvarenost” više govore o njemu nego o meni. Nadam se
da s toga nije neskromno reći i ovo: 1989. kao Načelnik
Generalštaba OS SFRJ predao sam mom nasledniku komandu
nad JNA i TO i preneo zadatak odbrane SFRJ. Bio sam na
kraju dugog vojničkog puta. Tu me je čekala
penzionerska staza na koju sam , kao i desetine hiljada
mojih drugova pre i posle toga, odlučno kročio i još,
hvala bogu, čvrsto njome koračam. Teško da profesionalni
vojnik bilo gde u svetu može tražiti više od svoje
karijere.
Sujetan i narcisoidan D.M. teško podnosi kritiku i
drukčije mišljenje o njegovom političkom angažmanu. On
to smatra uvredom pa čak razmišlja i o pravnom leku za
to. Verovatno je delom u pravu. Ali, da li razmislja i o
tome da svojim pisanjem vređa hiljade komunista,
vojnika a da ne govorim o Albancima, bivšim pripadnicima
UDB itd. koji su ceo svoj život posvetili borbi za mir i
zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu.
No, nisam zlopamtilo. Učešće u “ boju na Kosovu sa SAD”
( formulacija V.Koštunice), koje obzirom na moje godine
i ne moze biti bog zna kakvo, i medjusobna saradnja
sviju koji to efikasno čine , po meni, ne treba da ometaju
politicka i ideoloska neslaganja i partijska pripadnost,
što ne isključuje i medjusobnu kritiku.
U jednom je D.M. u pravu.
Ja sam i čovek koji mrzi. Mrzim nacionaliste iz dna duše
bez obzira na njihovu nacionalnost, versku pripadnost,
socijalno poreklo i status, pol, školsku spremu. Oni su
veća opasnost po mir i reintegraciju KiM u Srbiju od
Amerikanaca. Ako hoćemo da dobijemo „ boj na kosovu sa
SAD“ ( formulacija V.Koštunice)
moramo prvo dobiti bitku protiv nacionalista.
Stevan Mirkovic, general u penziji i predsednik Centra
Tito
