Srbija na Istoku

Vojna misao uvek “prati u stopu” politiku države ako hoće da bude u funkciji njene odbrane. Najbolji primer za to su SAD posle 2. septembra 2001. Preko noći je “muslimanski fundamentalizam i terorizam” postao američki neprijatelj broj 1. Vojne budže su odmah shvatile da Afrika više nije kontinent siromašnih, golokurih i bosonogih urođenika već opasan, sposoban i inteligentan protivnik, opšte i naučno obrazovan i bogat. Već desetak afričkih država radi uveliko na istraživanju i primeni nuklearne energije (setimo se - kad su “ upali “ u SRJ , posle pobede DOS, SAD su prvo “ ugasile” Vinču). Teško da bi i CIA mogla tako precizno i uspešno isplanirati i izvesti operaciju rušenja Svetskog trgovinskog centra u Nju Jorku. Čitava američka vojna doktrina je pretumbana, kao i organizacija i obuka armije, a Bush je objavio “ Amerika je u ratu”. Strah se uselio u američke duše. Oni se danas vise plaše Brigade besmrtnika i Bin Ladenovih diverzanata nego Putinovih raketa. SAD, naravno, još nisu našle adekvatan vojni odgovor na ovaj novi vojni izazov, što se vidi iz bezuspešnih pokušaja da “zavedu red” u Iraku i Avganistanu.

U našem slučaju nije tako. Naše vojskovođe ne mogu “namirisati” neprijatelja ni kad im je “pod nosom”. Verovatno da je za Ginisovu knjigu rekorda činjenica da je agresor (NATO) prešao granicu Srbije i zaposeo 15 odsto državne teritorije a vojni vrh nastavlja da nas zamlaćuje pričom o opasnostima od “terorizma i organizovanog kriminala”. Vojnik koji ne prepozna neprijatelja na vreme, treba da menja profesiju. Srbija je faktički u ratu ali to naše vojne prišipetlje ne smeju da kažu. Naravno, nismo mi protiv Zapada uopšte. Mi smo protiv onog Zapada koga personifikuju Bush, Shefer i Solana, Polt i Cobel. Daleko im lepa kuća!

Vlada Koštunica – Tadić je po najvažnijem državnom pitanju (Kosovo) okrenuta Istoku kao savezniku (Istok nije samo Rusija, to je i Kina, a i najveci broj nesvrstanih zemalja je na Istoku) dok vojska Srbije nastavlja da maršira na Zapad. Od kada je počela kosovska kriza naš vojni vrh je stavio na znanje NATO i Srbima na Kosovu da se u to neće mešati. Bog te mazo, k’o da je Kosovo na Mesecu! To bi moglo da znači da su strukture vlade koje rukovode vojskom (Vrhovni komandant, ministarstvo odbrane) samo na rečima za oficijelnu kosovsku politiku a “ispod žita “ vode drugačiju. Njihova moć nije mala jer ništa ne menjaju u stavu da će bezbednost države biti najpotpunija kada Srbija stane ispod “NATO kišobrana”. Sigurno da je ovakav odnos snaga u vladi nepovoljan po zemlju i neće moći tako dugo ostati. Kada je Kosovo u pitanju može postojati samo jedna partija u Srbiji - država!

Teorijski rad ovog vojnog vrha sastoji se od preturanja po NATO otpadu, što je započeo još B.Tadić, i pronalažanju “delova” za buduću strategiju bezbednosti zemlje. U tome mu svesrdno pomažu nevladine organizacije poput Atlanskog saveta i ne mali broj vojnih komentatora koji su se namnožili kao pečurke posle kiše. To je nova “resavska skola” Srbije koja se bavi prepisivanjem vojnih pravila i propisa armije SAD i NATO. Bolje da čitaju Kim Džong Ila, Bin Ladena i talibane. Rat u Iraku prava je riznica vojnog iskustva za male zemlje. A najvažnije iskustvo je da samo budala može slati tamo vojnike u “mirovnu misiju” kojom rukovode SAD. Prošlo je vreme kada su borci za slobodu širom sveta učili od nas i identifikovali se s nama. Proteklo je mnogo vode od Mendelinih reči “ Svi smo mi Tito”. Vreme je da učimo od drugih, boljih od nas.

Utoliko pre, što smo mi, izgleda, jedina vojska u svetu koja ima dva krupna zadatka jednovremeno: prvo, da brani zemlju i drugo, da oslobodi jedan njen okupirani deo! Da to ostvarimo trebaće nam veće jedinstvo i moral nego što su ga imale generacije u dosadašnjim oslobodilačkim borbama Srbije.