Klauzevic i Šutanovac

Šta smo bogu zgrešili da nam vojsku predvode pacifisti i poltroni, i to baš sada kada sa V.Koštunicom vojujemo kosovsku bitku sa SAD.

Prvo je Ponoš, verujući da će Kosovo postati nezavisno po američkoj satnici, odjurio u Vašington, pa u Brisel i na jug Srbije i od Pejsa(Pentagon), Shefera ( NATO ) i Katera (KFOR ) iskamčio obećanje da će oni “učiniti sve što je u njihovoj moći da obezbede mir i bezbednost Srba na Kosovu“ u slučaju da ono postane nezavisno. Toj strategiji “zaštite“ Srba na Kosovu odmah se pridružio novi ministar odbrane. Iako je Buš u Tirani faktički predao Kosovo Beriši , taze ministar kaže „ne treba anulirati do sada sklopljene vojne sporazume i ugovore s njima jer su jedino trupe SAD i njenih saveznika u stanju da zaštite Srbe na Kosovu ako ono postane nezavisno“. Srbe SAD sigurno nece štititi jer nisu ni do sada ali ako Šutanovac i Ponoš nastave da budu potparoli američke vojske u Srbiji - SAD će morati da preuzmu brigu o njihovoj sigurnosti!

Izjavom da „pitanje Kosova nije vojno pitanje već političko“ Šutanovac definitivno pokazuje da je seo u pogrešnu fotelju. Mora da se Klauzevic, pruski general i vojni teoretičar, prevrće u grobu posle ovakve revizije njegove najčuvenije misli :Rat nije ništa drugo do državna politika produžena drugim sredstvima, što se milion puta u istoriji sveta pokazalo kao tacno. Znamo da je Šutanovac funkcioner poznate srpske stranke za čiju se politiku može reći da je uškopljena jer joj fali to produženo drugo sredstvo . Od same pomisli na rat cela ta stranka počinje da se trese od straha.

Najveći doprinos sterilnosti državne politike daje njen predsednik i Vrhovni komandant. B.Tadic svakog stranog posetioca i gosta ispraća recima: Srbija je čvrsto opredeljena da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet mirnim, diplomatskim i pravnim putem. Uručujući sablje oficirima 50.klase Škole nacionalne odbrane „vojskovođa“je i njima poručio: Da je Srbija u rešavanju budućeg statusa Kosova čvrsto oporedeljena da ga brani mirnim diplomatskim putem a ne ratom. Pa, šta će im onda sablje!?

U duhu ovakve državne politike izvršena je i reforma vojske uz pomoć Pentagona i NATO. Rezultat je „džepna armija“ koju ne respektuju ni Riza Halimi, koji je nameračio da bude predsednik Istočnog Kosova. Nisam siguran da većina u Vladi i Skupštini Srbije zna šta se sve dogodilo u vojsci zadnjih godina jer se to radilo na relaciji Vašington - Brisel - Tadić. Predsednik države treba da položi racun Skupstini o tome. Donošenje nove Rezolucije o Kosovu prilika je za to. Rezolucija u kojoj se vojska i ne spominje neće promeniti ništa. Ni Koštuničine izjave ne uzbuđuju mnogo NATO razbojnike jer znaju da je Majkl Pot dobro obavio posao : istopila se vojska zbog koje NATO zlikovci nisu smeli 1999. da krenu u agresiju kopnenim snagama!

Srbija moze sigurno odbraniti Kosovo narodnom vojskom.Ona postoji samo je treba okupiti. Ona je u raspoloženju i volji naroda da sačuva Kosovo što je pokazao na referendumu o Ustavu. I tu nam moze pomoći, pored iskustva iz nase oslobodilacke istorije, i vec pomenuti Prus. Karl Klauzevic (178o – 1831) je jedan od prvih teoretičara partizanskog, narodnog rata. Znamenite su njegove reči Rat nije gotov sve dok se narod ne pokori osvajaču. To je misao sa kojom treba da se bave danas ministarstvo i generalštab Vojske Srbije. Ovi pacifisti i poltroni to ne mogu. Vreme je za promene. Kosovo je najvažnije državno pitanje danas. Sprečavanje njegovog odvajanja od Srbije jedini je kriterij uspešnosti svake odluke i aktivnosti državnih organa.