Žač i mač 

Odavno znamo da se albanski separatisti ne plaše srpskog mača iz prostog razloga – tup je! Ali, sa selom Žač, opština Istok, stvari drugačije stoje. Povratak dvadeset i jedne srpske porodice i njihov smeštaj , ne u kuće već u vojničke šatore u ataru sela, ošinuo je baliste bolnije nego oštri mač - više su se uplašili njihovog povratka nego da je u selo došao vod vojske Srbije.  Žačani pokazuju time da su svesni opasnosti koje ih čekaju ali  i odlučni da se s tim opasnostima suoče i definitivno ostanu na svojim imanjima kao slobodni ljudi i žive u miru sa svojim komšijama Albancima.. Povratnici Žačani nisu obični ljudi – to su i vojnici Srbije, koji na terenu čuvaju njen državni integritet.

            Slučaj Žač je ošinuo baliste – daj bože da ošine i našu Vladu i  parlament i pokrene sve društvene snage u Srbiju u akciju „ Prvo Peć pa Beč“, prvenstveno mlade. Tek kada vide Pećku patrijaršiju mladi  će moći istinski da uživaju i u  znamenitostima  Beča.

Sve što zvanična Srbija čini za KiM je bleda senka onoga što čine Žačani i drugi povratnici. To je pravi potez  i formula kojom se  dobija ova velika istorijska bitku  – povratak iseljenih je više od neke diplomatske i vojničke pobede. Zar je teško shvatiti ovu jednostavnu istinu? Ili je u pitanju nešto drugo? U ovom trenutku cela Srbija treba da stane iza Žačana i da ih konkretno i na terenu podrži..To je obaveza ,u prvom redu, Skupštine i vlade Srbije,  čiji su nam poslenici  već postali dosadni bavljenjem beznačajnim poslovima i slikanjem  na TV ekranu  i u novinama. Dajte da vidimo svaki dan šta rade Žačani!

Ni naša vojska nam ne daje nade da nešto menja u svom odnosu prema KiM. Sonja Liht je predala Draganu Šutanovcu dužnost koordinatora u izradi Nacionalnog akcionog plana „Žene,mir,bezbednost“(Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti ). Lepo ali bi logičnije bilo da se ovim akademskim poslom bavi akademska javnost a da MO planira i koordinira naše napore za slobodu, mir i bezbednost našeg naroda na  KiM.

GŠ VS ,ovih dana,  učvršćuje i širi saradnju sa vojskama koje imaju svoje trupe na KiM i čiji oficiri rade u kancelariji NATO u Beogradu ( Italija, Slovenija). Naši vojni predstavnici u tim razgovorima  i ne pominju KiM. Bog te mazo! Bolje da s njima razgovaraju arhirejeri SPC – koji se rečima  i delom bore „da se vrate mir i sloboda na naše stradalo Kosovo“ (Uskršnja poslanica SPC). Vojska Srbije  i SPC su najpopularnije društvene institucije u Srbiji.Slušajući šta o KiM govore njihovi čelnici pitam se često – ko je tu vojni a ko crkveni vrh ?Ko se bori a ko poje?

Stevan Mirković, general u penziji