Smeh i suze

„Prijatno sam iznenadjen poznavanjem reforme Vojske Srbije  od strane admirala Malena“ kaže naš NGŠ posle razgovora sa američkim kolegom. Da li da se smejem ili da plačem? Star sam već pa ću ovo drugo. Kako ne bi znao,čoveče, kada u svojoj ambasadi u Beogradu ima Vojnu kancelariju a u našem Ministarstvu Odbrane  radi još jedna – kancelarija NATO.I drugo, još u vreme Tadićevog vojnog  ministrovanja planovi reformi na[e vojske su radjeni zajedno sa Brislom i Vašingtonom. I to nije vojna tajna jer su o tome naširoko pisale sve naše novine.Zato nije iznenadjenje što Malen to zna. Čudo bi bilo da ne zna. A, pošto nam je partner,  pred njim nemamo tajni.

Ostaje ,medjutim, nejasno kako to da naš ministar odbrane i NGŠ  ne znaju  da razlikuje neprijatelja od prijatelja i uporno se druže i posluju s dušmanima koji su nam oteli 12,2 odsto rodne grude. I još nam otvoreno kažu da na  tih 12,2 odsto više nikada ne računamo.  Što se DS, njen Predsednik, Vlada i Skupština s tim ne bave  i ne preduzimaju ništa potpuno je razumljivo. I oni tako misle. Ali, zašto nešto ne preduzmu tužilaštvo i sud ta  treća poluga vlasti  jer se ovde radi o teškom krivičnom delu – izdaji otadžbine?

Svet,  u kome jedna ili dve  uticajne osobe  ( kao Bil Klinton i Madlen Olbrajt) mogu  da imaju svoj rat kad god hoće i da sa najmoćnijom vojskom na svetu napadnu jednu zemlju aviobombama i raketama  , ruše gradove i ubijaju civile a da za to ne odgovaraju ni moralno akamoli krivično, kao što je to bio slučaj  sa našom zemljom 1999. – nije naš svet. Samo budala u tom svetu može moliti i tražiti pravdu. Pametan se odmah laća puške!

Stevan Mirković, general u penziji

10.mart 2010