|
„TV
vojvodine“ emisija „Dokumenta”
tema LEVICA U SRBIJI
Snimljeno 19.11.2009
Razgovor s predsednikom Centra Tito
1 Levičar je onaj koji u džepu nosi Manifest Komunističke
partije K. Marksa i F .Engelsa
2 Specifična karakteristika levičara na jugoslovenskom
prostoru : prihvatanje i aktivnost
u praksi socijalističkog samoupravljanja.
Ove godine samoupravljanje je dobilo još jednu naučnu
potvrdu:
Elinor Ostrom, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
„pokazala da udruženje korisnika može efikasno da vodi i
upravlja zajedničkom imovinom“. Ona je „ dovela u pitanje
uvreženo mišljenje da se zajedničkom imovinom loše upravlja
i da je potrebno da se ona privatizuje ili da upravljanje
regulušu centralne vlasti“. Na osnovu brojnih slučajeva
ribnih fondova, pašnjaka, šuma, jezera i basena vodnih
fondova, ona je zaključila „ da je u većini slučajeva
rezultat (upravljanja) bolji nego što predvidjaju
standardnim teorijama“.
U publikaciji iz 1990.godine ona je ispitala uspešne i
neuspešne načine upravljanja prirodnim resursima , poput
šuma, ribnjaka, naftnih polja i sistema za navodnjavanje ,
koje koriste pojedinci. Ona je stručnjak Univerziteta
Indijana i rodjena je 1933.godine. (Politika,
13.10.2009.).Značaj : globalno zagrevanje , zajedno sa
očuvanjem kvaliteta naše životne sredine, postalo je
najvažniji problem sa kojim se suočava čovečanstvo i koji
zahteva hitnu i neodložnu akciju. A to je najbolje
najavljeno u delu Ostromove!
3
Sledeća karakteristika levičara je internacionalističko ,
bratsko ponašenje prema drugim ljudima u radu i životu. U
pitanju je ne samo nacionalno već i socijalno bratstvo. Ovo
je za zaostale i nerazvijene, višenacionalne i više
konfesionalne zemlje kao što je bila Jugoslavija , i sada
Srbija, od životne važnosti – sada je u Srbija nacionalna i
verska mržnja dublja i masovnija nego u vreme ratova jer ih
današnje nacionalne države i SAD planiraju i organizovano
podstiču i šire da bi sačuvale sadašnji status i svoju vlast
i uticaj a „berlinski zid“ izmedju sloja bogatih i
siromašnih slojeva pa izmedju naroda i narodnosti, vera
toliki da jedni druge i ne vide više!
4 U
Srbiji nema levičarskih partija ali ima levičara. To su
većinom tzv.mali ljudi,
koji
misle da je društvo u vreme Tita, KPJ i SFRJ bilo bolje.I
nije ih mali broj bar prema povremenim istraživanjima i
ispitivanjima javnog mnjenja. Na nekima od njih zadnjih
godina većina bi radije radila u društvenim i državnim
preduzećima nego u privatnim, o Titu većina ima pozitivno
mišljenje itd.
5. Na
jugoslovenskom prostoru levičari se prepoznaju i po tome
što su pristalice bratstva i jedinstva. Oni su po pravilu
Jugosloveni. Ogorčeni su kad je u pitanju nacionalizam
njihovog naroda. Levičari su pristalice „brat je mio koje
vere bio“. Njihove stranke nemaju u nazivu nacionalni ni
versku pripadnost. Čim stranka ima predznak srpska,
sandžačka, madjarska, albanska, hrišćanska,muslimanska itd.
briši je iz spiska levičarskih.
Ja sam
rodjen u Jugoslaviji(1927). Kao i mnoge radnike i vojnike u
životu put me naneo u sve nekadašnje republike. Tamo sam se
osećao kao u svojoj Srbiji, živeo i radio kao da sam se tamo
rodio. Svakoj od njih sam dao deo sebe ali i dobio. Često
,kada razgovaramo o slovenačkom Krasu i ljudima koji tamo
žive ljudi me pitaju kako tako dobro poznajem život tamo.Ja
kažem- pa tamo sam rodjen. I iznenadjenima objašnjavam :
nije isti čovek koji je tamo otišao i živeo recimo 1975 i
onaj koji je sa Krasa otišao u Makedoniju 1980. Za pet
godina intenzivnog života ja sam se promenio.Upoznao taj
surovi kameniti kraj i ljude koji od njega prave zelenu
oazu, zavoleo sve to i poprimio deo njihove upornosti,
iskustva i hrabrosti sa kojima se vekovima tamo
održavaju.Pre toga sam radio i živeo u Dolenjskoj 1959. –
1964.. Tako govorim i za Vojvodinu. Dok je nisam kroz službu
i život tamo upoznao mislio sam da su najlepši predeli
Jugoslavije brdoviti i planinski.Otkrio sam lepote ravnice i
njenih ljudi.. Za Vojvodinu me vežu i dve žene za koje mogu
reći da su žene mog života, jedna iz Banata, druga iz Srema.
Obe su moje supruge – prva je nažalost preminula davne 1985
godine. Ili Dalmaciju kojoj smo decenijama provodili svoje
najradosnije trenutke na godišnjim odmorima. Imao sam sreću
da jedno vreme služim u garnizonu Split , učestvujem u
mnogim vežbama i studijskim putovanjima po Jadranu, njegovoj
obali i otocima. Njegova so se upila i u moju kožu.
6)
Najviše levičara je medju fabričkim radnicima i seljacima.
Levičari su seljaci koji zajednički kupuju vršalicu i svi je
koriste po potrebi.
Levičari su seljaci koji obnavljaju nekadašnje
zemljoradničke zadruge!
Levičari su radnici koji uporno brane društveno preduzeće –
ustanovu i upravljaju uspešno s njima („Jugoremedija“,
Veterinarski zavod Zemun).
I
radničke kooperative koje hoće da kupe društveno preduzeće i
zajednički upravljaju s njim(Kraljevo).
7
Levičari su i članovi NS time kluba u N. Sadu. Tamo se
okupljaju titoisti, Jugosloveni, samoupravljači a
nacionaliste izbacuju napolje! Kao i u klubu „Pavle Korčagin“
u Beogradu, „Četvrtoj Jugoslaviji“ u Subotici, „ Konzulatu
SFRJ“ u Tivtu itd.
8)Levičari su i ljudi koji u svojim stanovima drže Titove
slike a na balkonima zastavu SFRJ.
9)
Levilčari su i radnici koji na protestima u Beogradu i
drugim mestima nose transparente sa Titovim imenom i njegove
slike. To su radnici „Magnohroma“ sa transparentom „ O,Bože,
Tita nam vrati, da ove lopove za glavu skrati“.
10)Ljudi koji danas pričaju o socijalnoj i nacionalnoj
jednakosti, surovo kritikuju kapitalizam da bi na kraju
rekli – da se kapitalizam može popraviti , nisu levičari.Kao
Kolakovski.To su nadničari kapitalizma. Levičari menjaju
sitem proizvodnje.
ll)
Levičari su ,naravno, komunisti na vlasti ( ili u vlasti) u
Kini, Kubi, Severnom Vijetnamu, Severnoj Kopreji, Kipru,
Moldaviji, Češkoj Republici, KP Ukrajine, KP Portugalije, KP
Grčke, Čaves, Gadafi, levica u Bundestagu (sačinili program
ukidanja kapitalizma), Savez Titovih levih snaga u
Makedoniji, maoisti Nepala, KP Indije (marksisti) u državama
Zapadni Bengal, Kerala i Tripuli, KP JAR ( navedene samo
partije koje su u parlamentu).
|
