|
Novembar 2009.
VESTI IZ SVETA I OKRUŽENJA
Vatikan rehabilitovao Marksa
„Oservatore romano“
,
zvanično glasilo Vatikana, u tekstu Georga Sansa, nemačkog
profesora savremene filozofije, ističe podatak da je
Marksova kritika kapitalizma ukazala na teoriju „socijalnog
otudjenja“, svojstvenog „velikom delu čovečanstva“, koji je
i danas izostavljen iz donošenja ekonomskih i političkih
odluka.
Benedikt Šesnaesti duže vreme razmatra stav crkve prema
savremenom kapitalizmu. Tako se i u pontifeksovoj
poslednjoj enciklici „Humanost u istini„ može čuti da je
globalniu kapitalizam na stramputici i da bi učenje crkve
moglo da pomogne u oporavku zdravlja sveta, i to „usredsredjivanjem
na pravdu za slabe, ali i tešnjom regulacijom tržišta“.
(„Politika“, 23.10.2009.)
Komentar: bravo Benedikt! Samo, nema ništa od popravke tog
zlog sistema – u smeće sa njim“!
Američki turisti u Kući cveća
Kruzer
„Oskar Neptun“ ,koji dovozi 14o američkih dravljana iz
Pešte, zaokružiće ovogodišnju posetu Luci Beograd.Ove godine
registrovano 409 pristajanja brodova sa 49.5oo gostiju ,
najviše iz Nemačke, SAD i skandinavskih zemalja. Po pravilu
, stranci su dosta upućeni u istoriju bivse Jugoslavije, a
posebno im je zanimljivo sve u vezi s Titom, pa žele da
posete Muzej „25 maj“ i Kuću cveća.
Skoplje
Članovi
partije Titove leve snage u Skoplju su obeležili Dan
republike, 29 novembar i u prostorijama stranke istakli
zastave SFRJ i fotografije J.B.Tita.
Igralo
se kozaračko kolo.
HAVANA BOLJA OD BOLONJE
Studenti Beograda, nastavljajući protest protiv upisne
politike na BU, izveli su preformans ispred ambasade Kube u
Beogradu i pročitali proglas kojim traže da nastave
školovanje na Kubi gde je studiranje besplatno.Besplatno i
pored pola veka sankcija prema Kubi od strane SAD. Na
protestu su nosili transparent s natpisom „Ne Bolonja, već
Havana, obrazovanje svima“, i crtežom srpa i čekića.
Bivši gerilac na čelu Urugvaja
Hoze
Muhika (74), gerilski nadimak Pepe, bio je suosnivač
Tupamarosa i u zatvoru proveo 14 godina u toku diktature u
zemlji.
Peta internacionala
Predstavniki 39 levičarskih stranaka iz celog sveta su na
sestanku u Caracasu poduprli predlog venezuelskega
predsednika Huga Chaveza o ustanovitvi Pete socialistične
internacionale.
Sprejeli so odločitev, da bo skupščina omenjene
internacionale potekala aprila prihodnje leto v venezuelski
prestolnici. V sklepni deklaraciji so predstavniki zapisali,
da "kriza kapitalističnega sistema ogroža obstanek človeštva",
in izrazili popolno podporo socializmu 21. stoletja.
Osnovana
Komunistička
partija
Јосип Броз изабран за председника нове Комунистичке партије
22. новембар 2009.
| 16:58 | Извор:
РТВ, Танјуг
НОВИ САД
- Јосип (Јошка) Броз, унук некадашњег председника
Југославије Јосипа Броза Тита, изабран је данас у Новом Саду
за председника новоформиране Комунистичке партије.
Одлуку су донели делегати Конгреса уједињења више
комунистички оријентисаних партија у Србији, одржаном у
једном хотелу у Адицама, предграђу Новог Сада.
"Уверен сам да ћемо до краја јануара идуће године сакупити
10.000 потписа неопходних за регистрацију странке. Наша
циљна група је 10 одсто од готово 60 процената политички
неопредељених бирача у Србији", изјавио је Броз новинарима и
додао да се КП данас ујединила са Савезом социјалдемократа
Новог Сада и Новом комунистичком партијом из Зрењанина.
Према његовим речима, КП ће бити модерна партија левице,
која ће се залагати за европске интеграције и завршетак
приватизације у Србији.
"За разлику од некадашње КП, чији чланови су морали да буду
атеисти, наша партија поштоваће слободу вероисповести њених
чланова. КП је отворена да под своје окриље прими још 14
малих странака с комунистичким префиксом широм земље",
закључио је Титов унук, односно Жарков син.
За потпредседника КП изабран је Ненад Кулић, док ће функцију
генералног секретара обављати Владимир Кирчански.
Изабрани су и градски одбори Новог Сада, Зрењанина и Врбаса,
са Славком Кесићем, Стевом Јукићем, односно Николом
Међешијем
УЖИЦЕ
- Захтев бораца Народноослободилачког рата Скупштини општине
Ужице, пре четири године, да споменик Јосипу Брозу Титу
врати на Трг партизана је поново актуелан у том граду.
Директор Народног музеја Никола Гогић, потврдио је данас
Танјугу да су представници Савеза удружења бораца
Народноослободилачког рата (СУБНОР), поводом те иницијативе,
затражили пријем код градоначелника Јована Марковића.
 Споменик
практично "киднапован" 1991.
Састанку који би требало да буде одржан наредне седмице
присуствоваће и представници Музеја.
Титов споменик на Тргу партизана, уметничко дело познатог
југословенског вајара Фране Кршинића откривен је у Ужицу 7.
јула 1961, поводом централне прославе 20. годишњице устанка
у Србији.
Са тог места је статуа висока 4,75 метара уклоњена 28.
августа 1991. од када се налази у дворишту Народног музеја,
испред зграде у којој је 1941. био смештен Врховни штаб
Народноослободилачке војске у време тзв. "Ужичке републике"
једине слободне територије у време нацистичке владавине овим
регионом.
"Одлуку да се Титов споменик уклони са градског трга донео
је тадашњи Извршни одбор Скупштине општине, без неопходне
сагласности Завода за заштиту споменика културе из Краљева и
Републичког завода за заштиту споменика", истакао је Гогић,
уз оцену да је споменик тада практично "киднапован".
Завод за заштиту споменика културе из Краљева обавестио је у
писаној форми ових дана Музеј да нема ништа против да се
споменик Тита у војничком шиwелу
поново врати на Трг партизана, јер та установа и није дала
никоме сагласност за његово премештање.
"Српском народу није својствено да уклања споменике, а нека
историја пресуди да ли су Ужичани погрешили 1961. када је
споменик подигнут, или 30 година касније када су га насилно
уклонили, а као директор Музеја ћу се трудити да сачувамо
ово вредно културно добро, док ћу се као грађанин залагати
за његово враћање на Трг", рекао је Гогић који је и
председник Социјалистичке партије Србије (СПС) у Ужицу.
 Тито
део важећег урбанистичког плана
Аргументацију да споменик треба вратити на трг чланови
СУБНОР поткрепљују и ставом да је он "део важећег
урбанистичког плана града", док су мишљења јавности
подељена.
Грађани Ужица, у анкетама које су спроводиле локалне
телевизије, углавном су за то да Титов споменик буде враћен
на трг, уз оцене да то може да буде и значајна туристичка
атракција града.
Но, постоје и мишљења да се "историја чува у музејима", као
што је раније било и предлога да споменик буде пребачен у
Спомен комплекс на Кадињачи, месту на Златибору, 14
километара удаљеном од Ужица где су се крајем 1941. водиле
одлучујуће битке партизана са надирућим немачким јединицама.
У Музеју истичу да споменик посећују многобројне екскурзије
ђака које долазе у Ужице и тврде да испред споменика "готово
свакодневно" освану и букети свежег цвећа.
Гогић подсећа и на чињеницу да је Музеј одбио више
примамљивих понуда, вредних и по неколико десетина хиљада
евра, да споменик буде продат предузимљивим појединцима који
су намеравали да ово вредно уметничко дело
користе
у комерцијалне сврхе.
ЗАГРЕБ
- Председник Хрватске
Стјепан Месић поновио је данас да је у очувању Хрвата као
народа била пресудна улога Јосипа Броза Тита, што, како је
рекао, неки "усташоиди" никако да схвате.
Приликом посете Кумровцу, у оквиру које је посетио и родну
кућу Јосипа Броза Тита, Месић се поново осврнуо на Титову
улогу у Другом светском рату и после њега, рекавши да је за
очување хрватског народа након појаве квислиншких снага и
стварања НДХ једини одговор био антифашизам.
Додао је да је "Немачка имала индустрију смрти, а НДХ
брутално убијање".
Након тога је, према одлуци савезника, требало да се врате
старе државе што би, казао је Месић, на овим просторима била
Краљевина Југославија на челу са Карађорђевићима чији је
министар одбране био Дража Михајловић.
"Да није било антифашиста, што неки усташоиди никако да
схвате, нестали би Хрвати и о њима би се данас говорило као
о прецима, као о Илирима или Келтима", оценио је Месић,
наводећи и Титову улогу у доношењу Устава СФРЈ из 1974. који
је касније омогућио Хрватској да изађе из федерације.
Сећање на борце са Кадињаче
. У Спомен комплексу "Кадињача" код Ужица, полагањем венаца,
одавањем војних почасти и свечаним рециталом глумаца ужичког
Народног позоришта обележена је 68.
годишњица битке на Кадињачи.
Прилог новинарке Славице Јовановић
Венце су положили представници Министарства рада и социјалне
политике, делегације Министарства одбране и Војске Србије,
СУБНОР-а, града Ужица, представници невладиних организација
опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова
Србије и потомци погинулих бораца.
Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике
Зоран Мартиновић, пред више стотина грађана ужичког краја и
околине, је истакао
да не сме да се заборави
истина о антифашистичкој ослободилачкој борби српског народа
између 1941. и 1945. године.
"Сећајући се данас хероја Кадињаче, који су својим јунаштвом
и жртвом у свести грађана Србије постали српски 'Спартанци',
ми достојно чувамо успомену на њихово родољубље и
саможртвовање", нагласио
је Мартиновић.
"Баштинећи антифашистичко наслеђе Другог светског рата,
данас у миру остварујемо заједничке циљеве и укључујемо
Србију у европске интеграције, стварајући основу за
реализацију државних и националних циљева, јер само
уједињени у велику породицу држава можемо осигурати
просперитетну будућност генерацијама које следе", рекао је
државни секретар.
Градоначелник Ужица Јован Марковић је рекао да је град
поносан на време Ужичке Републике, када је овај крај био
једина слободна територија у Европи окупираној од нациста и
фашиста, и одао признање погинулим борцима који су сматрали
да вреди жртвовати властити живот за генерације које долазе.
Комеморативни скуп борцима ужичког Радничког батаљона,
Посавског и Другог шумадијског одреда погинулим на Кадињачи,
завршен је рециталом
глумаца ужичког народног позоришта који су говорили стихове
из поеме"Кадињача"Славка Вукосавлевића.
Меморијални комплекс на Кадињачи сведочи о херојским
новембарским данима 1941. године када су припадници
Радничког батаљона, под командом
Андрије Ђуровића, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем
непријатељу, који је покренуо
офанзиву на, у то
време, једину слободну територију у Европи, у историји
познату као Ужичка република.
Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на
Кадињачи 29. новембра 1941. године. Непријатељске снаге су
пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам
јунака са Кадињаче остао је упамћен у временима која су
уследила.
"Поштујући њихову жртву, Министарство рада и социјалне
политике унело је у Програм обележавања значајних
историјских догађаја ослободилачких ратова Србије и
годишњицу борби на Кадињачи, свесно чињенице да је то
локалитет који трајно сведочи о традиционалном слободарству
и слободољубљу нашег народа", наведено је саопштењу тог
Министарства.
|
