|
Emisija
„Stanje nacije“ TV B92 sreda, 18.11.2009, u 16.35
Tema
o“ zločinima“ komunista u Srbiji 1944. do 1947. nad
sopstvenim narodom
U emisiji je učestvovao predsednik Centra Tito gen.
Mirković i tom prilikom izneo sledeće teze:
1
Nikakvih zločina nije bilo – hvatani su, sudjeni i
pogubljeni ratni zločinci, što je bila naša saveznička
obaveza ( Deklaracija o zverstvima nacista u II svetskom
ratu i kažnjavanju ratnih zločinaca, Moskovska konferencija
ministara inostranih poslova SSSR, Engleske i SAD , 19 do
30.10.1943) . Još za vreme NOB, pri svim stepenima narodne
vlasti od mesnih odbora( koji su najbolje znali šta je ko
radio u toku rata) do AVNOJA, formirane su Komisije za
utvrdjivanje zločina i zločinaca, što je rezultiralo spiskom
ratnih zločinaca na teritoriji Jugoslavije u II svetskom
ratu, koji je poslat Medjunarodnoj komisiji u London. Spisak
se nalazi u Arhivu Jugoslavije danas Srbije.
2.Rezolucijom broj 39 od februara 1946. OUN, pored ostalog,
preporučuje nacionalnom pravosudju da se tela pogubljenih
zločinaca za teška krivična dela protiv čovečnosti ne
sahranju uobičajeno već kremiraju, kako ne bi u budućnosti
nacisti i fašisti njihove grobove koristili za oživljavanje
nacističke ideologije. U našem narodu se to kaže „ da od
vraga ne ostane traga“ ili „ dabogda mu se ni za grob ne
znalo“ . Tako je odmah postupljeno sa telima 11 obešenih
nacističkih glavešina u Nirnbergu. Kremiranje i čitav dalji
postupak obavila je u tajnosti specijalna saveznička
komisija. Pepeo zlikovca Ajhmana (osudjen i pogubljen u
Izraelu) prosut je u Sredozemno more. Prema tome, uzaludno
je tražiti grobove Draže, Dragog Jovanovića, Koste Mušickog,
Milana Nedića itd. jer ne postoje. To zna i vlast ali želi
da sakrivanjem istine, naročito o Draži, kompromituje
komunistički i partizanski pokret u Srbiji i od najvećeg
zločinca u srpskom narodu napravi junaka i heroja, koji je i
mrtav nastavio da čini nedela (Srebrenica).
3.U
Jugoslaviji osudjeno je na smrt ukupno 2.000 zločinaca ,
neki u odsustvu jer su ih dojučerašnji Saveznici sačuvali
pošto su antikomunisti. U Beogradu, Pančevu i Zemunu
osudjeno je i streljano 360 osudjenika((u Zemunu najviše, i
to ustaša), u Kragujevcu 37 itd. U Kragujevcu su 2/3
streljanih Ljotićevi krvoloci ,koji su pomagali Nemcima u
hapšenju i streljanju kragujevačkih djaka.
4.Priče
o hiljadama ubijenih ideoloških protivnika intelektualaca
itd. u Srbiji su antikomunistička izmišljotina ,podstaknuta
od Saveta Evrope, koji je sa više svojih
rezolucija(nezadovoljan što većina ljudi u bivšim
socijalističkim državama Istočne Evrope još uvek misli da je
socijalizam bio bolji od ovoga danas) preporučila da se
ponovo ispitaju „zločini komunista protiv sopstvenog naroda“
i taj period izbriše iz istorije. Režim u Srbiji je
najagilniji u tome. Putem medija i aktivnosti Vlade,
naročito Ministarstva pravde, stvorena je takva politička
atmosfera da se o komunistima može reći i govoriti što ti
padne na pamet a da za laži i klevete niko ne odgovara. U
svakom mediju u Srbiji postoji grupa novinara koja se
specijalizirala za ovo harangiranje. Masovno se prenose
informacije „rekla – kazala“ i izmišljaju fantastične priče
i brojke pobijenih – doguralo se do 100.000. Kao tipičan
primer ove masovne laži navodim slučaj Smederevaca
„streljanih i bačenih u Jezavu“.Počelo se 1991. sa brojkom
od 5000 pa se smanjivalo, sve dok protojerej SPC dr.
Radomir Milošević u svojoj knjizi „Smederevski ratni
pomenik“ (2006.) nije naveo imena 88 streljanih i to
najviše pripadnika zločinačkog Ljotićevog zbora.
5 KPJ
i NOVJ nisu se po oslobodjenju obračunavali sa svojim
ideološkim protivnicima jer je to učinjeno već u medjusobnom
oružanom i revolucionarnom obračunu tokom NOB. Poznata je
izjava Nedićevog ministra prosvete Jončića „ ili ćemo mi
komuniste satrti ili će oni nas“. Vlast KPJ je bila
medjunarodno priznata kao i od Kralja Petra II pa nije bilo
potrebe da se ona ideološki i politički obračunava sa bilo
kim. KPJ je sve snage usmerila na proterivanje okupatora sa
teritorije cele zemlje i odmah započela njenu obnovu i
izgradnju. Obračun je nastavljen posle rata, sve do 1947.,
samo sa 20.000 naoružanih odmetnika ( ustaša,
četnika,balista itd.) koji su, sa bazama u najneprohodnijim
i skrovitim predelima zemlje terorisali narod, ubijali
aktiviste i predstavnike vlasti, miliciju itd. gde su
prvenstveno angažovane snage Korpusa narodne odbrane
Jugoslavije, UDB , milicije i drugih snaga bezbednosti, a po
potrebi i jedinice NOVJ odnosno JA. Lično sam učestvovao kao
pripadnik X krajiške brigade 5. krajiške divizije u
likvidaciji četničkih bandi u jesen 1945. na planini Jelici
i okolini Čačka, a 1946. u likvidaciji križarskih bandi u
Moslavini, Hrvatska.To su ti „ ideološki protivnici“ KPJ!
Najveći broj ljudi koji su saradjivali sa okupatorom a nisu
činili zločine osudjivani su na vremenske kazne, gubitak
gradjanskih prava i konfiskaciju imovine. Tako je 200.000
ljudi izbrisano iz biračkih spiskova itd.
6 KPJ je radila suprotno od onoga što danas govore
antikomunisti – na Titov predlog i reči „nećemo se svetiti“
AVNOJ je 21.11.1944. pomilovao sve pripadnike četničkih i
domobranskih jedinica i pozvao ih da stupe u redove NOVJ. To
je bio nastavak politike KPJ iz rata da zarobljene četnike i
domobrane, oduzimajući im oružje, prima u svoje redove ako
hoće ili pušta kućama. U Ribnikarovom pismu Titu od
23.11.1944. kaže se da je to u Beogradu vrlo povoljno
odjeknulo, ljudima je laknulo jer su svi pomalo, voljno ili
nevoljnio, „šurovali sa Nemcima“. Izuzetak od amnestije bile
su ustaše i ljotićevci te lica sa spiska ratnih zločinaca –
ubice, palikuće, silovatelji i pljačkaši (spisak su pravile
republičke i savezna Komisija za utvrdjivanje zločina i
zločinaca na osnovu zaključka Moskovske konferencije
ministara spoljnih poslova savezničkih država i poslat je
Medjunarodnoj komisiji za ratne zločince u Londonu).
Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji radi intenzivno na
izdavanju celovite knjige o tome sa spiskom ratnih zločinaca
i sa detaljnim prikazom zločina svakog od njih.
7. O svemu navedenom postoje dokumenta u arhivima
Srbije ali vlasti nije u interesu da objavljuje dokaze o
zločinima svojih ideoloških očeva i njihovoj sramnoj
sudbini.
8. Formiranje vladine komisije koja treba da
istraži navodne egzekucije nevinih i otkrije njihove grobove
i mošti i tako dokaže krivicu komunista je čerčilovski
manevar, kojim se odlaže priznanje da tih zločina nije bilo
(po Čerčilu ako problem ne možeš i ne želiš da rešiš –
formiraj Komisiju). Zadnje saopštenje Komisije da neće u
buduće iznositi cifre o broju ubijenih( dok se svi ne
eshumiraju) to i pokazuje.
9 Ali mi još živi komunisti i partizani nećemo ovo
ostaviti tek tako – Centar Tito i SKJ u Srbiji pokrenuće
pravni postupak protiv organa Vlade, Ministarstva pravde,
novina i novinara koji su nas u obraćanju javnosti
proglasili krivim za smrt 80.000 nevinih gradjana Srbije u
vremenu od 1944 – 1947 godine! Prvi na tom spisku biće
državni sekretar u ministarstvu pravde Homen, koji se
eksponirao kao lider ove neargumentovane hajke protiv KPJ
kao i „nacionalni“ dnevnik „Politika“, čiji novinari
prednjače u iznošenju laži i poluistina o ovome.
Javno
tužilaštvo Srbije počelo je da istražuje odgovornost
novinara i novina u Srbiji zbog širenja nacionalne mržnje i
izazivanja medjunacionalnih sukoba u Jugoslaviji početkom
devedesetih godina prošlog veka. Ja mislim da je i ova hajka
na komuniste njihov posao.
Pogledajte video prilog na:
http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=902&nav_id=393639
|
