Oktobar u Beogradu 1944.

            Beograd je jedina okupirana evropska prestonica u 2.SR , koju je oslobodila njena vojska i njeno stanovništvo uz pomoć slavne Crvene Armije. U borbama za Beograd građani su masovno pružali punu podršku i svestranu praktičnu pomoć jedinicama NOVJ i Crvene Armije. Hiljade mladih Beogradjana i Beogradjanki , još tokom sedmodnevnih uličnih borbi,   stupilo je u redove NOVJ. To je bila 1941. naše generacije .Tako je i beogradska pobeda potvrdila koncepciju opštenarodnog odbranbenog rata kao najuspešniju za male narode. Toga smo se olako odrekli i bezbednost zemlje tražimo danas u paktiranju sa velikim silama.

 Uoči borbi za oslobodjenje u Beogradu je  dejstvovalo više od 150 borbenih grupa otpora  ( koje je beogradska organizacija KPJ još ranije formirala za borbu protiv nemačkih okupatora  i njihovih pomagača u okupiranom gradu) sa preko 2000 naoružanih boraca. Sve ovo, kao i ono što su Beograd i Beogradjani radili  tri godine pod okupacijom   boreći se protiv Nemaca i njegovih kvislinga( masovni političko propagandni i organizacioni rad KPJ i SKOJ na pripremi  i podizanju ustanka,  mobilizaciji i uključivanju gradjana Beograda u NOB, sabotaže i  diverzije – u julu i avgustu 1941.preko 50 , prikupljanje i slanje materijalne i finansijske pomoći i sanitetskog materijala partizanskim odredima, njihova popuna ljudstvom itd.)   činilo ga je jednim od motora NOB u celini. To, inače,  treba da bude svaka prestonica  zemlje koja je napadnuta, kao što je, recimo, danas slučaj sa Srbijom.Nažalost , današnji Beograd to nije ni izdaleka,  što se najbolje vidi iz jadnog ili skoro nikakvog angažovanja na oslobodjenju okupiranog KiM.

Oslobodjenje Beograda bio je dogadjaj od ogromnog značaja za Srbiju. Ona  je došla na korak do obnove  svoje teritorijalne celovitosti. Uskoro će,  1941. oteti krajevi : KiM, Srem, Banat,Bačka, bosilegradski i pirotski srez biti opet u sastavu matice. Istorija će večito pamtiti da je te krajeve oslobodio i vratio u sastav matice sam srpski narod i narodnosti koje u njoj žive predvodjeni KPJ i Titom.

Konačno su onemogućeni nemački planovi o formiranju posebne nemačke podunavske države / „Donaustaat“, „Donauschwabenland“, „Prinz Eugen – Gau“...) sa Beogradom kao nemačkom nacionalnom tvrdjavom i etničko potiskivanje i progon Srba na prostoru  predkumanovske Srbije i Banata. Ovo pokazuje da Treći Rajh u svom konceptu Nove Evrope nije imao Srbiju kao državu, što je još jedan argument   da je potpisivanje Trojnog pakta 25.3.1941. bio štetan i anacionalni potez izdajničke vlade Cvetković – Maček. To je pouka i za danasnju situaciju jer  u novom svetskom poretku ,koga kreiraju SAD, neće biti današnje Srbije već neke pretkumanovske i slično, a u svakom slučaju bez KiM.

2o oktobar 1944. bio je i slom Nedićevog kvislinškog sistema i njegovih oružanih snaga. Njihovi bedni ostatci( članovi vlade, agenti specijalne policije) panično su bežali iz Srbije sa svojim gospodarima Nemcima ka Austriji i Italiji , tražeći tamo spas , a kasnije i nove gospodare, tada naše saveznike – Engleze i Amerikance. Oni koji nisu uspeli pobeći , zarobljeni su i osudjeni za svoje zločine.  Nedića su uhvatili Englezi i vratili ga u Beograd da mu narod sudi. Treba istaći, da je najveći broj onih koji su na neki način „šurovali“ sa Nemcima ali nisu činili zločine, na predlog maršala Tita,  amnestiran je Odlukom AVNOJ od 11.11.l944. pa su priče o osveti i masovnim ubistvima ideoloških protivnika KPJ posle oslobodjenja obična laž.

Put Austrije, Italije  i Nemačke hrlili su i brojni industrijalci, bankari,veletrgovci, veleposednici i drugi bogataši koji su okupaciju iskoristili za povećanje svog bogatstva radeći za potrebe Hitlerove ratne mašine. Zato je konfiskacija imovine ovih nemačkih slugu bila jedna od prvih mera nove vlasti. I njih su komunisti i partizani  skinuli sa grbače naroda.Sramota je da se imovina ovih profitera ,sticana na patnjama i smrti hiljada žrtava fašizma ,danas denacionalizuje i vraća njihovim naslednicima !

Pokušaji, posle 1991.godine, da se lažima i klevetama partizanska borba i njene tekovine izbrišu iz svesti Beogradjana i srpskog naroda  a Nedić i Draža, prikažu kao brižne vodje , koji su saradjivali sa okupatorom samo da bi zaštitili svoj narod, ne uspevaju. Samo ksenomani i naslednici nemačkih kvislinga odriču se tih slavnih dana i ulazak partizanskih i boraca Crvene Armije  u Beograd nazivaju okupacijom. . Onako kako su Beogradjani i cela Srbija dočekali partizane i crvenoarmejce ne dočekuje se okupator , stranac već svoj čovek,prijatelj,drug.

 U neku ruku su i u pravu. Naš ulazak u Beograd bila je mora za one koji su Nemce u Beogradu 12.4.1941 u 17.00 na ulicama dočekali  hitlerovskim pozdravom( nije ih bilo baš tako malo ,što sam svojim očima gledao ) i započeli „ nacionalnu obnovu otadžbine“ pod tutorstvom  Trećeg Rajha, kome su ,do  početka bežanije njegovih trupa 22.10.1944.,  verno  služili. Nisu li u opasnosti i današnji vlastodršci , što  fanatično služe EU i NATO i u tome  vide nekakav spas za Srbiju,da  učine istu grešku i udju istoriju na isti način.? Nažalost, ropski, poslušnički mentalitet i psihologija, pokornost, inferiornost ,nesposobnost da se samostalno odlučuje o svojoj sudbini, što su komunisti i partizani NOB i revolucijom razbili u paramparčad i srpskom narodu vratili samopouzdanje u sopstvene snage  - vratili su se u naše duše i učinili nas ponovo monetom za potkusurivanje velikih sila.

Nisam siguran da današnji zvanični Beograd liči na grad heroj iz 2.svetskog rata i posle njega. I da s pravom nosi ime glavnog grada slobodarske Srbije. Nažalost,  kvislinški i kolaboracionistički  duh još luta Beogradom. Dočeci predstavnika zapadnih sila, koje su nas bombardovale 1999. i  otele 15 odsto teritorije, meni liče na dočeke Hitlerovih opunomoćenika tokom 2.svetskog rata. Nema razlike izmedju tog bombardovanja i otimanja i onog Hitlerovog iz 1941! I opet se lansira teza da šut s rogatim ne može da se tuče, da treba čuvati ljude a ne teritorije itd. Rehabilitacijom izdajnika Draže i Nedića sadašnja vlast želi da dobije atest za sopstvenu izdaju nacionalnih interesa .

I ovogodišnju proslavu nekadašnjeg najvećeg praznike Beograda, režim koristi da diskreditujen komuniste i partizane. Najnovija ujdurma vladajućeg režima protiv komunista i partizana  i pokušaj da nas „zavade“ sa Crvenom Armijom je ova priča, napisana u najvišem krugu vlasti, :„ Oslobodjenje Beograda ne bi bilo moguće bez ruske pomoći“ a u njoj , verujem nenamerno,  učestvuje i neki naši ruski prijatelji govoreći ovih dana, povodom posete Medvedeva Srbiji, kako su maltene Rusi oslobodili ne samo Beograd nego i Jugoslaviju! Nigde se ne spominju slavne jedinice NOVJ i njeni komandanti heroji  Tito i Peko.To neće  promeniti istinu da smo našu zemlju oslobodili sopstvenim snagama a da nam je Crvena Armija pomogla da to učinimo i sa Beogradom.Oslobodili bi ga i bez njihove pomoći ,uz veće žrtve i gubitke ,ali ni u kom slučaju nismo zbog toga manje zahvalni sovjetskim borcima a naročito onima koji su nam poklonili najvrednije što su imali – svoje živote. Sećanje na njih, Crvenu Armiju i SSSR živeće večito u srcu srpskog naroda.

Stevan Mirković, general – pukovnik u penziji i bivši Načelnik Generalštaba OS SFRJ na tribini „Beogradska operacija“, 16.10.2009