Bezobrazluk

( „Sudbina srpskog pisca“ – 3.9 )

            U tekstu o Danku Popoviću, piscu, Miša Ćurković insistira na njegovom antikomunizmu i opozicionarstvu. Hvali se da je i njega lično i gotovo sve antikomunističke lidere i opozicionare u poslednje dve decenije, učio i oplemenio u tom duhu. A onda leleče i lije krokodilske suze što su ga komunisti marginalizovali i zabranjivali. Dobro nije završio u bajbokani kao svojevremeno komunisti  u Kraljevini Jugoslaviji!

            Što se tiče „Knjige o Milutinu“ , kao i sve drugo što je napisao D.P., štampano je i prodavano slobodno. Šta je tu sporno? Kritika? Pa zato postoje kritičari, što je danas retkost. Toj ,po meni,  dobroj knjizi su veću štetu naneli srpski nacionalisti napravivši od nje nacionalistički bajrak , kojim  su besomučno mahali tražeći kavgu , što se vidi iz Ćurkovićevih reči: „....kada su Srbi bezobrazno počinjali da razmišljaju o svojoj sudbini, zabludama i greškama“. Bolje da nisu! Srbi su u to vreme bili svi u jednoj državi čvrsto povezani bez granica. Imali su faktički tri svoje nacionalne države : Srbiju, BiH i Hrvatsku. Ćurkovićev bezobrazluk ih je doveo do toga da danas nemaju nijednu celovitu! Idiotizam !

            Na kraju, ne treba mešati komunizam u Srbiji sa stanjem posle 1991. NOB i komunizam su zvanično ukinuti dolaskom SPS n a vlast 1991.( ukidanje društvene svojine i samoupravljanja).janja).

            Stevan Mirković, predsednik centra Tito

            7.9.09