DRAŽA

Tajna Dražinog groba i mesta gde je streljan ( „ na pravdi boga“ od komunista  kako kažu današnji dražinovci) tema je koja ne silazi sa stranica „Politike“. Lik i delo pukovnika, kasnije generala , Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) i ne interesuju mnogo današnju državu. Niko se ne poziva na iskustva i nasleđe ravnogorskog pokreta u kreiranju naše današnjice i budućnosti. Briga njih za Dražu kao za lanjski sneg - važno je opanjkati komuniste kao nehuman i anticivilizacijski pokret , da se ne bi kojim slučajem opet vratili među Srbe. Očekujem da će novi Zakon o informisanju uticati bar na smanjenje laži i kleveta o komunistima.

Komandant  gerile, srpski čiča, nacionalni vodja, načelnik štaba Vrhovne komande – bio je samo balon naduvan savezničkom i domaćom propagandom.U istoriji će ostati zabeleženo da je Draža Mihailović izbegavanjem zarobljavanja i odmetanjem u šumu radi borbe protiv okupatora  učinio visoki patriotski čin što, nažalost, nija uradila većina oficira bivše jugoslovenske vojske niti je država imala plan otpora u slučaju okupacije zemlje.Kralj i Vlada su bezglavo pobegli u London. Draža je sa Ravne Gore počeo da stvara vojsku od nule, što je kasnije izbeglička Vlada u Londonu prihvatila, unapredila ga u generala i postavila na dužnost Načelnika štaba JVuO, koja nikada do kraja nije ni bila formirana i postojala je većim delom samo na papiru  ( rezervne jedinice).

 Dražina strategija predviđala je da se podigne opštrenarodni ustanak kada se završi organizacija četničkog pokreta otpora, stvore sposobne vojne jedinice, Nemačka oslabi na frontovima i stigne značajnija saveznička pomoć ili, eventualno, bude izvedena invazija na Balkan. Masovne  oružane akcije partizana i spontane  akcije četnika  naterale su Dražu da odustane od početne strategije „čekajte, nije još vreme“.Sa Titom se u Struganiku 19.9.1941. dogovorio o zajedničkoj borbi gde god je to moguće, što je potvrdjeno i na drugom sastanku u Brajićima (26.1o.1941). Vodjeno je mnogo zajedničkih akcija  i postignuti značajni rezultati u borbi s okupatorskim jedinicama i stvorena velika slobodna teritorija u Zapadnoj Srbiji sa centrom u Krupnju. Oružani ustanak u Srbiji i Jugoslaviji odjeknuo je svetom i primorao Hitlera da se lično angažuje u njegovom gušenju.

Draža je početkom novembra 1941.naglo obustavio borbu protiv Nemaca i okomio se žestoko na partizane i komuniste.Aktuelizirao je ponovo svoju parolu „ čekati, još nije vreme“. Zabranio je napade na  nemačke vojnike, čak i ako oni napadaju četnike,  navodno zbog opasnosti od kasnijih represalija okupatora prema stanovništvu. Sve četničke operativne snage Draža je bacio u borbu za očuvanje monarhije i kapitalističkog sistema u Jugoslaviji te uništenje partizana i komunista koji su to ugrožavali. Zašto?Izbeglička Vlada iz  Londonu je takav zadatak postavila Mihailoviću. A i on sam je, kao ogorčeni antikomunista, došao do zaključka da porast  ugleda KPJ u narodu i stvaranje prvih narodnooslobodilačkih odbora kao organa vlasti jasno govori da je revolucija u toku. Zadatak Draže je bio da to preseče! I on se svojski prihvatio tog posla u čemu je otišao dalje od svoje Vlade : zatražio je pomoć(oružje) od Nemaca , stavio im na raspoloženje sve četničke odrede za borbu protiv komunista i ponudio da sam za vrlo kratko vreme uništiti partizanski pokret( sastanak sa ovlašćenim predstavnikom nemačkih okupacionih snaga potpukovnikom Rudolfom Kogardom u Divcima 11.11.1941)! Nemci nisu prihvatili Dražinu ponudu, tražili su da i on kapitulira pa do sporazuma nije došlo.Tako je Draža krenuo stranputicom i sišao s puta borbe protiv okupatora na koji se nikada više neće vratiti. U borbi protiv NOP i obeležavanju granica buduće velike Srbije u okviru Kraljevine Jugoslavije ravnogorski pokret sa Dražom na čelu počiniće stravične zločine prema Muslimanima i sopstvenom narodu, partizanskim ranjenicima i zarobljenicima, pristalicama NOP.

. U tom trendu „čekati, nije još vreme“  ( sem kada su komunisti i partizani u pitanju) prošlo je skoro četiri godine. Rat se bližio kraju a Draža nije uspeo da potpuno formira  i borbeno osposobi JVuO i uspostavi čvrsto komandovanje, red i disciplinu u njoj. A i invazija saveznika na Balkan nikako da počne. Tako je i ono što je formirao prespavalo četvorogodišnji rat. O sposobnosti JVuO najbolje govori zahtev engleske Vrhovne komande za Srednji istok od 8.12.1943 . u kome se traži da JVuO poruši dva mosta na železničkim prugama Stalać – Niš i Kraljevo – Kosovska Mitrovica i tako spreči prevoz nemačkih trupa i izdržavanje istih od Grčke do Beograda ( žel.most na Moravi kod Cerova, ji od Stalaća i žel.most na Ibru blizu Jošaničke Banje). Draža je otezao sa akcijom i na kraju nije ništa uradio. To je bila kap koja je prelila čašu  i Britanci su povukli svoje misije iz četničkih jedinica i prekinuli svaki kontakt sa Dražom. Okrenuli su se potpuno Titu i partizanima jer su oni radili ono što je u tom trenutku za slobodoljubivi svet bilo najvažnije : tukli se sa Nemcima!

Balon je pukao  29.8.1944. kada je kralj Petar razrešio Dražu dužnosti načelnika Vrhovne komande.Draža otkazuje poslušnost i pravi jednu od svojih najvećih grešaka – 30.avgusta 1944. izdaje naredbu o opštoj mobilizaciji kako bi otpočeo davno čekani ustanak protiv Nemaca. U medjuvremenu, Kralj Petar II Karadjordjević pozvao je 12.9.1944. preko Radio Londona  SVE Srbe, Hrvate i Slovence  „da se ujedine i pristupe NOV pod komandom maršala Tita“, upozoravajući da  oni koji se „ne odazovu ovom pozivu neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga pred narodom“. Draža se ni ovom nije odazvao!

Rat je već bio gotov i mobilizacija je propala. Mobilizacija rezervne armije se uvek vrše na početku rata ne na kraju. Draža  je uspeo okupiti oko 20.000 mladih ljudi koji će, bežeći na Zapad zajedno s Nemcima , ginuti u nepotrebnim sukobima sa NOV i POJ, čiji su borci takodje nepotrebno ginuli. Tako se sa   još jednim masovnim zločinom završio životni put najvećeg srpskog ratnog zločinca, zbog čega je ,posle hvatanja, osudjen na kaznu smrti streljanjem ( 15.7.1946) i streljan. Ostaće zapamćen u narodu kao izdajnik i ratni zločinac. Istina o tome šta je taj čovek uradio u toku svoje kratkotrajne vojne karijere u toku 2.svetskog rata isključila bi potrebu da se za njegovim grobom traga. Bolje ga je što pre zaboraviti – bilo ne povratilo se.

Nažalost, povratilo se 1991. Jedino što nam je Draža ostavio u nasleđe su – dražinovci. Oni će 1991. došavši na vlast nastaviti ono što je Draža započeo i radio u svoje vreme – čišćenje srpskog etničkog prostora od Muslimana, Hrvata, Albanaca itd., što će kulminirati Srebrnicom! Lider obnove ove zločinačke ideologije je Vuk Drašković,  što ne bi mogao bez svesrdne podrške svih nacionalnih institucija počev od SPC,SANU, BU,UKS itd. i , naravno, paralelne strategije bele garde, ustaša ,muslimanskih fašista, balista i vmrovaca u njihovim republikama.

Stevan Mirković, general u penziji

3.9..2009.