Plaćenik

(„Pravo na tišinu“ – Politika, 19.jun)

            Tvrdnja  Gorana  Markovića da većina naših gradjana „ ničim nije zasluživala“ solidan život u Titovoj  Jugoslaviji je maloumnost. Ovaj nadmeni ksenofob i mangup taj pristojan  život objašnjava namicanjem novca od strane Tita i od Istoka i od Zapada i kupovanjem  socijalnog mira  miliona  industrijskih, prosvetnih, kulturnih, naučnih, zdravstvenih i drugih radnika i seljaka. Tu priču demantovala je okrutna stvarnost. Namicanja novca ima i danas, i to više nego u Titovo vreme, ali solidnog života nema ni od korova. Živimo gore nego 1990. kada su socijalisti dosli na vlast. Ni DS nas ,preuzevši je 2000., nije usrećila. Sve je gore. Objašnjenje je prosto : u socijalizmu su milioni gradjana radili tvrdo i naporno pa se dobo i živelo. Nije preticalo ali nije mnogo ni falilo. Znači, nije stvar u kreditima već u radu.i vlade i stanovništva.

            Očito da G.Marković o tom radnom svetu ne zna mnogo i da potcenjuje njegovu inteligenciju i životno iskustvo.  Njemu je taj svet  stran. Njegov ideal su SAD – društvo kojim drmaju  najveći svetski finansijski lopovi i prevaranti(Volstrit). Njegovo objašnjenje pojma rada u SFRJ je naivno i priprosto. Ono nije ni originalno već repriza poznatih antisocijalističkih fraza kao „Radio ne radio svira ti radio“ i sličnih gluposti , skovanih početkom devedesetih u toku euforičnog dolasku na vlast naciburžoazije u Srbiji. Pišuci o „neradu kao svetinji“u SFRJ on faktički govori o socijalnom sloju mangupa u njoj,  kojem i sam pripada. Oni  su se godinama „snalazili“, uživali blagodeti samoupravnog socijalizma pa im nije bilo  teško da se devedestih prešaltuju u novi sistem. Bacajući danas drvlje i kamenje na socijalizam  iskupljuju greh što su o njemu svojevremeno mislili i govorili sve najlepše.. Poturica je gori od Turčina!.

               Otuda pravdanje sadašnjih neprilika u zemlji nekim našim navikama stečenim u Titovo vreme je besmislica. Titova popularnost se ne smanjuje. Naprotiv! Svetska ekonomska i finansijska kriza uticala je da sve više ljudi misli da su Tito i socijalizam bili bolji nego kapitalizam. To smeta ne samo našoj političkoj eliti nego i šire. To hoće da nam izbiju iz glave. Buš je obznanio svetski ideoloski rat protiv komunizma, gde je svrstana i Srbija. Zbog toga su nas bombardovali. Sada veliki broj njihovih plaćenika u zemlji nastavlja taj posao.  Antikomunisticka i antititoisticka histerija ne prestaje i jačaće. Na udaru su i živi i mrtvi partizani i komunisti. Moderni legionari ne nose puške. Njihovo oružje je pero. Njihovi novinski članci, feljtoni, priče, romani, filmovi itd. su ubojitiji od pušaka i bajoneta. Srbija   ne oskudeva u tom soju a kapitalistička država im je stavila na raspoloženje sve medije i novac. Ubijanje komunizma je danas najbolje plaćeni posao u zapadnom svetu.  Isplata je u dolarima, evrima, funtama, dinarima. Ali, to u Srbiji ne prolazi. Ovde još uvek važi parola „ Bravar je bio bolji“.

Stevan Mirković, general u penziji i predsednik centra Tito

23.6.2009