Glumac i borac

(„Kraj izvrtanju činjenica“ -31.3)

            Draža je bio glumac a Tito borac. Prvi je glumio drugog. Šteta, mogli smo imati dva maršala. Ne postoji nijedan dokumenat o planiranim i izvedenim operacijama JVO protiv Nemaca i Italijana kojima je rukovodio Draža. On je bio dosledan svojoj strategiji : Čekati, još nije vreme.

            JVO i nije bila aktivna vojska. To su bile trupe u raspremi – napravljeni su spiskovi i čekalo se Dražino naredjenje o moblizaciji. Ono je usledilo septembra 1944., kada je 2. svetski rat, faktički, bio završen. Odziv je bio nikakav. To je bila prisilna mobilizacija – Draža je bez ikakvog smisla odveo na ratnu klanicu nekoliko hiljada srpskih mladića.

            Draža je bio sitan bandit. Sa svojim „crnim trojkama“ progonio je , pljačkao, silovao i ubijao komuniste i partizanske simpatizere i pristalice i njihove pordice, čime je zaradio Trumanovo odlikovanje. Zato je završio na optuženičkoj klupi. Osuđen je, javno,  na  smrt i streljan. Grob mu nije obeležen jer je, i kod nas i u svetu,  postojalo pravilo da se to ne čini. Tako su završili i svi drugi ratni zločinci: nemački, italijanski i drugi. Razlog je jasan: da se spreči manipulacija sa mladim ljudima u budućnosti, čega smo svedoci danas.

Ne pišem ovo zbog Dražine porodice, čije nastojanje da pronađu njegov grob razumem,  već zbog ostrašćenih nacionalista i šovinista, poput V. Draškovića i V. Šešelja, koji danas zamahuju  četničkom kamom!

Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito

6.4.2009