NARIKAČE*
SAD su
šutnule Umnik sa Kosova, Euleks je preuzeo vlast i sa KFOR
zida, ciglu po ciglu, Ahtisarijevu Republiku Kosovo.
H.Klinton nas obaveštava da će nova američka administracija
„ završiti posao na Balkanu“ i da sa sporazumom Mun – Vlada
Srbije u 6 tačaka možemo da obrišemo dupe. To je de fakto
stanje na terenu okupirane srpske pokrajine. Srbi, dozovimo
se pameti - ovo je svet u kome je de jure
anahronizam.
Naš
Predsednik održao je u Savetu bezbednosti još jedan
posmrtni govor kosovskim Srbima i obećao njihovim
dželatima da mogu mirno nastaviti progon Srba do
poslednjeg – vojska Srbije im neće smetati. Mi se odričemo
neprijatelja, oružja i rata a vi kako hoćete, kaže naš
Vrhovni komandant. Spomenuo je mrtvozornik i naše generale i
predsednike osuđene u Hagu zbog zločina nad Albancima ali je
„zaboravio“ da nabroji ubice Srba: B.Klintona, M.Olbrajt i
V.Koen (SAD), H.Solanu i V.Klarka (NATO) i zvaničnike
ostalih 18 zemalja čiji su bombarderi sejali smrt po Srbiji
tih dana.
Oglasio
se on iz dalekog Njujorka i povodom bombardovanja SRJ.
Bolje da je ćutao. On zamera bombašima samo to, što su nas
tukli bez odobrenja OUN.Ostalo je, maltene, OK, kriv je
ondašnji režim S.Miloševića itd. Uostalom , zaključuje, to
je prošlost, nećemo je zaboraviti ali mi se okrećemo
budućnosti i naš glavni zadatak je pristupanje EU. Taze
istoričar Č.Antić, engleski đak, nam „stručno“ objašnjava
uzroke bombardovanja: Srbi i Albanci nisu bili sposobni da
sami reše problem, da uvedu tržišno društvo i demokratiju,
pa se Zapad morao umešati.On uvek to čini kada narodi ne
znaju šta je za njih dobro“. Ponešto i znamo, Čedo. Bolje da
si ostao u Londonu!
A u
zemlji je Vlada ,nevoljno, obeležila bombardovanje 1999.
Hor zvaničnih narikača drao se iz sveg glasa da
nadoknadi,valjda, desetogodisnje ćutanje o tom zločinu i
kupi, za male pare, izgubljeni imidž patriotizma. Bilo je
mnogo tužnih reči, pomena, parastosa, polaganja cveća ,
što,naravno, nije ganulo ubice iz 1999. Oni se nikada i
nigde ne kaju za učinjena zlodela širom sveta i poručuju
obično :“Samo plačite , biće vam lakše.Najgore tek dolazi“.
Vlada je pazila da ne uvredi agresore – ni sada nije
odvažno i jasno osudila taj zločin i započela akciju da
krivci budu kažnjeni a materijalna šteta plaćena.Ona je bila
revnosna u lociranju i izručenju haških optuženika iz Srbije
, dok su zlikovci iz Vašingtona i Brisla odavno amnestirani.
Narod
je, kao i ranije , odao poštu poginulim u bombardovanju
Srbije pre deset godina. Lepo! Zakleli smo se da ih nikada
necemo zaboraviti. Ne zaboraviti za nas znači osvetiti,
vratiti „milo za drago“, uzeti oteto, kazniti zlikovce.Srbi
nisu ostali dužni ni Turcima, ni Austrijacima, ni Mađarima,
ni Italijanima, ni Bugarima, ni Nemcima pa neće ni
Amerkinacima!Nije to fanatizam. Tako reaguju normalni ljudi.
Danas
je 27 mart, svetli trenutak naše istorije , kojim je 1941.
počelo oslobađanje Srbije iz fašističkih kandži. Tog
uzbudljivog dana narodna duša iznedrila je odavno već kultne
reči „Bolje grob nego rob“ i „Bolje rat nego pakt“. Ostale
zemlje Evrope izabrale su pakt i ropstvo i danas nose taj
neizbrisivi žig srama. To je bio i izbor tadašnje izdajničke
vlade Cvetković - Maček.
Život
nam je ponovo postavio večno egzistencijalno ljudsko
pitanje - slobodan ili rob ? Vlada Tadić – Cvetković nam
nudi pakt i ropstvo. Izbor je naš i kao pojedinca i kao
naroda.Ne sumnjam da će Srbi ponovo izabrati pravi put –
borba. To jeste opasan put ali drugog nema.Ako ostanemo samo
na parastosima i akademijama , lanci nam ne ginu! Ali, Srbi
ne idu u borbu da ginu vec da pobede smrt!
*Narikače,
žene ili muškarci naručeni da oplakuju pokojnike na
sahranama, pomernima i sličnim prilikama.
Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito |