|
Gatara
(„ Tito
je umro prekasno“ – 1.2 )
Postoje istoričari i gatare „šta bi bilo ,da je
bilo „. D. Bataković spada u ove druge. Za ocenu života i
dela državnika bitni su rezultati njegovog rada i borbe bez
obzira na naš lični utisak o njegovoj dugovečnosti, sem ako
ga njegovi protivnici ne ubiju ranije kao, na primer,
Kenedija i Djindjića. Pa i onda , priča o tome šta su
uradili ili mogli uraditi, više je emocionalne prirode nego
politička ocena i mišljenje.
Tito je
imao sreću da živi dugo ali to ,samo po sebi, nije bila
garancija da će učiniti takva progresivna dela da ga i Srbi
i Hrvati , u većini anketa i istraživanja javnog mnjenja ,
proglašavaju svojim najvećim državnikom i istorijskom
ličnošću. Takvo mišljenje i danas vlada u srpskom narodu. To
je rezultat njegovih ličnih osobina i sposobnosti i ,
naravno, mukotrpnog rada i borbe tokom dugog života. I dobro
je da je dugo živeo.
Zašto?
Iz bogate riznice lepih stvari koje nam je ostavio
izdvojiću samo tri : samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo i
nesvrstanost. Američki rasisti i kolonijalisti, uz pomoć
domaćih izdajnika i samoproglašene građanske elite, razbijaju
ih i uništavaju od 1991. , ali njihova lepota nije nestala.
Ona je prisutna u svesti većine naših građana koji su
živeli, učili i radili u Titovo vreme. Sada je to, u
poređenju sa ružnom današnjicom, najlepsa bajka našeg života.
Ima mnogo Jugoslovena koji rade na tome da te stvari postanu
opet stvarnost.
Samoupravljanje je najviši stupanj lične i politićke slobode
ljudi u dosadašnjem razvoju čovečanstva a bratstvo i
jedinstvo i nesvrstanost najviši stupanj nacionalne i
verske ravnopravnosti.To je bio temelj naše uspešne
zajedničke države i našeg ugleda u svetu. SFRJ je jedina
brojno i geografski mala zemlja , koja je imala ugled i
uticaj kao postojeće velike sile i koja je obezbeđivala
većini ljudi u njoj miran, zadovoljan i bezbedan
život.“Varvari, istočnjaci i nedemokrate“ , kako nas danas
titulišu , bili smo u samom vrhu modernog sveta XX veka
najviše zahvaljujući Titu.
SFRJ je
svojim postojanjem najočiglednije dovodila u pitanje
tvrdnju da je kapitalizam „kraj istorije“ i zato je 1991.
napadnuta i srušena. Krajni cilj je njeno brisanje sa mape
sveta i iz svesti čovečanstva. Taj proces još traje.U fokusu
rušenja danas je KiM a sledi Vojvodina. To bi onda bio kraj
SFRJ.
Tito je
bio svestan da se za pedeset godina ne može stvoriti i
učvrtsiti jedna potpuno nova država i njen potpuno novi
društveno ekonomski poredak i da su on i njegova generacija
uradili mnogo ali je ostalo još dosta posla i problema koje
će rešavati buduce generacije.Pored stalnog insistiranja na
punom zaživljavanju samoupravljanja kao oblika večitog
ljudskog sna - neposredne demokratije,on je stalno
upozoravao i na najveću opasnost koja preti bezbednosti
zemlje i protiv koje se celog života srčano borio -
nacionalna i verska mržnju , čiji su koreni duboki i stari
vekovima i čije bujanje može ponovo dovesti do
bratoubilačkog rata. On je među prvima napotpunije shvatio
da je Jugoslavija verski i nacionalnoi najsloženija i
najosetljivija zemlja i da će ljudi, koji je vode kao
državu, još dugo vremena morati da o tome vode najveću
brigu. To sadrži amanet koji nam je ostavio „Čuvajte
bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka“.
To su
znale i njene ubice 1991. Oni su već zarđali žandarski
bajonet i ćetničku kamu nabrusili ,vrativši im sjaj iz
Kraljevine Jugoslavije i 2.svetskog rata i dali u ruke
srpskom kukolju i šljamu da njima obeležava nove srpske
granice i stvara tržišno društvo, moral i običaje.Oni i
danas nastavljaju svoje zločinačko delo pa ih je lako
prepoznati. U Srbiji su oni u vrhovima SPC, SANU, UKS, BU,
većini političkih partija i medija i nevladinih organizacija.
A za sve to pokušavaju okriviti Tita i komuniste. To čine
kontinuirano sve ove godine svesni da , što vreme više
odmiče, sve su glasnije reči „Bravar je bio bolji“ (
beogradski grafit) i „ Svi smo mi Tito“ (Mendela). Dobro je
znati da se u Hagu sada ne nalazi nijedan zločinac iz „prvog
tima“. Oni su još uvek na slobodi i neumorno rade da dovrše
svoj zločinački poduhvat – ubijanje socijalističke
Jugoslavije!
Šanse
da gatare od Tita načine anti Srbina i tiranina ravne su
nuli. On je bio na čelu političkog pokreta koji je od
Kraljevine Jugoslavije , u kojoj su vladali
monarhofašistička diktatura , šovinizam, opšta zaostalost
(112 dolara ND po glavi stanovnika 1939.) , patrijarhat(
žene su u nas tek 1945.godine dobile pravo glasa) i
nepismenost ( 50 odsto ), stvorio modernu i progresivnu
državu koja je stajala u vrsti zajedno sa velikim silama
SSSR,SAD,Engleska i Francuska i čiji su predsednici , pre
donošenja mnogih važnih odluka za svet, voleli da čuju
Titovo mišljenje. Do 1980 godine ND po glavi stanovnika
porastao je za dvadeset i tri puta. Takva država se nije
mogla stvoriti „ neradom i neodgovornošću“ , kako piše gatar
D.Bataković.
Taj
pokret je zaslužan što su se svi Srbi 1945. našli u jednoj
državi (SFRJ) i u njoj imali tri svoje nacionalne države
(Srbiju, Hrvatsku i BiH.To je svetski fenomen i verovatno
jedinstven slučaj u svetu, ali za nas Jugoslovene normalan
jer su Srbi, kao najveći i najbrojniji jugoslovenski narod ,
najviše doprineli stvaranju Jugoslavije i u tome podneli i
najveće žrtve. Istakao bi i činjenicu da su srpski komunisti
i partizani u NOB vratili matici Srbiji one njene delove
koje su joj okupatori (Nemci, Italijani, Mađari i Bugari) i
njihovi sateliti (NDH i Velika Albanija) 1941.oteli i
međusobno podelili ( Srem, Bačku,Banat, pirotski i
bosilegradski srez, Kosmet).
Stevan Mirković, predsednik CENTRA TITO
|
