|
Kapitalizam “ daje gas”
( “ Trinaesta majka (svih kriza)” – 28.1.
Niti je kapitalizam umro, niti je u krizi.
Naprotiv, funkcioniše besprekorno, čak je i „dodao gas“, pa
imamo, na jednoj strani, mnogo više propalih firmi,
ucveljenih štediša i otpuštenih radnika nego obično, a na
drugoj, enormno bogaćenje i triumfalno snaženje malog broja
ekonomskih i finansijskih giganata. Njihovi vlasnici i
direktori su veštiji i sposobniji „lovci u mutnom„ od
ostalih. Time su stvorili uslove da i ubuduće „pelješe“
svoje sunarodnike i manje razvijene i nerazvijene zemlje
širom planete. I da, naravno, žive jos raskošnije.
Inače, svakodnevni kolapsi malih i srednjih firmi (mikro
recesije), koji ojade manji broj radnike i akcionara i
usreće lokalnu elitu, ne izazivaju veću pažnju javnosti.To
važi i za stres, samoubistva i mentalne poremecaje kao
stalne pratioce kapitalizma .Sve to protiče anonimno.A to
je bit kapitalizma.
“Uginuća” velikih “riba” (američke banke)
dotiču ogroman broj ljudi pa se šira javnost uznemiri. To
nije “sića” kao kod malih i srednjih firmi već milijarde
dolara. Tada je nemoguće sakriti krađu, podvale,prevare,
štimovanje bilansa, potkupljivanje revizora itd. Njihovi
mnogo hvaljeni vlasnici i direktori, okićeni državnim i
društvenim nagradama i odlikovanjima su obicni tati i, po
pravilu , nestanu bez traga i glasa neposredno pre bankrota.
Pohlepa i lopovluk vide se kao na dlanu. Privatna svojina
ne obezbedjuje niti garantuje vecini ljudi posao ni
sigurnost lične imovine. O solidarnosti medju ljudima nema
ni govora! Privatna svojina je najveće svetsko zlo.
Kakva
je uloga države u ovoj situaciji? Da bes i nezadovoljstvo
oštećenih smiri i kanališe u funkcionisanje sistema i tako
izbegne eventualne socijalne lomove i revolucionarne
ispade.Svojom regulativom država delimično popravlja stvari
koje je oštetila privatna inicijativa.
Država na kraju spasava društvo od haosa , ali i sistem.
. Bes se usmerava na „loše momke“ poput Majdorfa i njihovu
pohlepu .Tome treba dodati i niz socijalnih državnih mera
što donekle olakšava težak život većine stanovništva.
Međunarodna saradnja razvijenih u ovoj globalnoj pljački
dostiže veliki stepen jedinstva jer je danas teško
samostalno sačuvati svoju „zadnjicu“. Mora se priznati da
zapadne države odlično ostvaruju ulogu psa čuvara
kapitalističkog sistema. Normalno! One su deo sistema
zaslužne za njegovu dugovečnost i titulu „kraja istorije“.
Posle ove „Trinaeste majke ( svih kriza) „ od
1929. do danas , iskustvo kaže da će doći do ekonomskog
oporavka i rasta i većeg standarda. Nakon prethodnih
dvanaest (većih) recesija u SAD dohodak po glavi stanovnika
(za osamdeset godina) porastao je dvanaest puta. Naravno, to
je prosek. Najveći deo tog rasta otišao je na sve raskošniji
život pohlepne elite. U tome učestvuje i elita propalih
firmi. Na njihove otpremnine, recimo, ovih dana idu
milijarde dolara predviđene ugovorom o zapošljavanju.
To je
razlog više da komunisti agilnije upoznaju svet sa svojim
iskustvima i praksom u socijalizmu, što se na Zapadu stalno
demonizuje. Tako je u SFRJ nacionalni dohodak po glavi
stanovnika porastao (za četrdeset godina) dvadeset i tri
puta (od 112 dolara 1939. na 2.620 dolara 1980). Rast je
išao u korist većine stanovništva. Tito, predsednik SFRJ, „otišao
je na onaj svet“ onako kako je na njega i došao – kao
proleter. Brojnim naslednicima ostavio je imovinu vrednu
47.000 ondašnjih DM ( štedne knjizice zajma za preporod
Srbije i prugu Beograd – Bar i devizna na 6.000 DM honorar
od nemačkog izdavača njegovih memoara). Od nekretnina nije
imao ni kolibu! A „blaženopočivši“ kralj Aleksandar Prvi
Karađordjević ,pored novca, bio je vlasnik ogromne imovine
na prostoru od Bleda do Đevdjelije( dvorci i vile, rudnici,
vinogradi i vinski podrumi, šume itd.). Zahvaljujući
pohlepnom kralju i njegovoj kamarili naš čovek je ,po
standardu, čamio zguren na zadnjoj prečagi evropske lestvice.U
SFRJ se pokazalo da je moguća jednakost, solidarnost,
bratstvo ljudi i naroda, zajednička imovina i zajednički rad.
Iako
posrćući i polako ideja i praksa socijalizma krči svoj put.
Neće se kapitalizam sam strmeknuti u provaliju – treba ga
tamo gurnuti, kao što je to uradila KP Kine i još neke
zemlje. Dok se to ne desi kapitalizam će nastaviti da „vadi
dušu“ našoj planeti.
Stevan Mirković, predsednik Centra Tito
1.2.2009.
|
