| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

Kapitalizam “ daje gas”

( “ Trinaesta majka (svih kriza)” – 28.1.

 

            Niti je kapitalizam umro, niti je u krizi. Naprotiv, funkcioniše besprekorno, čak je i „dodao gas“, pa imamo, na jednoj strani, mnogo više propalih firmi, ucveljenih štediša i otpuštenih radnika nego obično, a na drugoj, enormno bogaćenje i triumfalno snaženje malog broja ekonomskih i finansijskih giganata. Njihovi vlasnici i direktori su veštiji  i  sposobniji   „lovci u mutnom„ od ostalih. Time su stvorili uslove da i ubuduće „pelješe“ svoje sunarodnike i manje razvijene i nerazvijene zemlje širom planete. I da, naravno, žive jos raskošnije. Inače, svakodnevni  kolapsi malih i srednjih firmi (mikro recesije), koji ojade manji broj  radnike i akcionara i usreće lokalnu elitu, ne izazivaju veću pažnju javnosti.To važi i za  stres, samoubistva i mentalne poremecaje kao  stalne pratioce  kapitalizma .Sve to protiče anonimno.A to je bit kapitalizma.

             “Uginuća” velikih “riba”  (američke banke) dotiču ogroman broj ljudi pa se šira javnost uznemiri. To nije “sića” kao kod malih i srednjih firmi već milijarde dolara. Tada je nemoguće sakriti krađu, podvale,prevare, štimovanje bilansa, potkupljivanje revizora itd. Njihovi mnogo hvaljeni vlasnici i direktori, okićeni državnim i društvenim nagradama i odlikovanjima su obicni tati i, po pravilu , nestanu bez traga i glasa neposredno pre bankrota. Pohlepa i lopovluk vide se kao na dlanu.  Privatna svojina ne obezbedjuje niti garantuje vecini ljudi posao ni sigurnost lične imovine. O solidarnosti medju ljudima nema ni govora! Privatna svojina je najveće svetsko zlo.

Kakva je uloga države u ovoj situaciji? Da bes i nezadovoljstvo oštećenih smiri i kanališe u funkcionisanje sistema i tako izbegne eventualne socijalne lomove i revolucionarne ispade.Svojom regulativom država delimično popravlja stvari koje je oštetila  privatna inicijativa. Država na kraju spasava društvo od haosa , ali i sistem. . Bes se usmerava na „loše momke“ poput Majdorfa  i njihovu pohlepu .Tome  treba dodati i niz socijalnih državnih mera što donekle  olakšava težak život većine stanovništva. Međunarodna saradnja razvijenih u ovoj globalnoj pljački dostiže veliki stepen jedinstva jer je danas teško samostalno sačuvati svoju „zadnjicu“. Mora se priznati da zapadne države odlično ostvaruju ulogu psa čuvara kapitalističkog sistema. Normalno! One su deo sistema zaslužne za njegovu dugovečnost  i titulu „kraja istorije“.

             Posle ove „Trinaeste majke ( svih kriza) „ od 1929. do danas , iskustvo kaže da će  doći do ekonomskog oporavka i rasta i većeg standarda. Nakon  prethodnih dvanaest (većih) recesija u SAD dohodak po glavi stanovnika (za osamdeset godina) porastao je dvanaest puta. Naravno, to je prosek. Najveći deo tog rasta otišao je na sve raskošniji život pohlepne elite. U tome  učestvuje i elita propalih firmi. Na  njihove  otpremnine, recimo, ovih  dana idu milijarde dolara predviđene ugovorom o zapošljavanju.

To je razlog više da komunisti agilnije  upoznaju svet sa svojim iskustvima i praksom u socijalizmu,  što se na Zapadu stalno demonizuje. Tako je u SFRJ nacionalni dohodak po glavi stanovnika porastao (za četrdeset godina) dvadeset i tri puta (od 112 dolara 1939. na 2.620  dolara 1980). Rast je išao u korist većine stanovništva. Tito, predsednik SFRJ, „otišao je na onaj svet“ onako kako je na njega i došao – kao proleter. Brojnim naslednicima ostavio je imovinu vrednu 47.000 ondašnjih DM ( štedne knjizice zajma za preporod Srbije i  prugu Beograd – Bar i devizna na 6.000 DM honorar od nemačkog izdavača njegovih memoara). Od nekretnina nije imao ni kolibu! A „blaženopočivši“ kralj Aleksandar Prvi Karađordjević ,pored novca, bio je vlasnik  ogromne imovine  na prostoru od Bleda do Đevdjelije( dvorci i vile, rudnici, vinogradi i vinski podrumi, šume itd.). Zahvaljujući  pohlepnom kralju i njegovoj kamarili  naš čovek je ,po standardu, čamio zguren na zadnjoj prečagi evropske lestvice.U SFRJ se pokazalo  da je moguća jednakost, solidarnost, bratstvo ljudi i naroda, zajednička imovina i zajednički rad.

Iako posrćući i polako ideja i praksa socijalizma krči svoj put. Neće se kapitalizam sam strmeknuti u provaliju – treba ga tamo gurnuti, kao što je to uradila KP Kine i još neke zemlje. Dok se to ne desi kapitalizam će nastaviti da „vadi dušu“ našoj planeti.

 

Stevan Mirković, predsednik Centra Tito

1.2.2009.

 

     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.