Osamdeset lažnih svedoka

(„ Drukčiji svet je moguć“ – 24.12)

Zborniku Đorđa Malavrazića „Šezdeset osma – lične istorije, 80 svedočenja „u naslovu fali samo jedna reč – lažnih ( ispred reči svedočenja ).

Dragoljub Mićunović, Mihailo Marković, Svetozar Stojanović, Sonja Liht i svi drugi „ učesnici „ studentskih demonstracija, koji su se trtili na promociji knjige u Kamenoj sali Radio Beograda, su uzurpatori iskrenog studentskog bunta protiv birokratije ’68 i dobro ga unovčili. Nisu njih i druge profesore BU pozvali studenti da im se pridruže već ih je tamo odvela zapadna ideologija, kojoj su već uveliko služili. Put koji su prešli od tih dana do danas to potvrđuje.

Lopovsko društvo u kojem danas živimo i u kojem su pomenuti akteri ugledni članovi nema nikakve veze sa parolom ’ 68 : „Drukčiji svet je moguć“.

Ipak, studenti nisu uzalud demonstrirali. ’ 68 je doprinela da SFRJ, i pored svog kasnijeg tragičnog kraja, postane još uvek nedostižni svetski vrh i orijentir progresivnog i modernog razvoja čovečanstva, čiji su simboli  socijalističko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti i nesvrstanost.

Na kraju, teško je ne podsmehnuti se S.Stojanoviću da je učešćem u demonstracijama maltene stavio svoj život na kocku. To me podsetilo na reči B.Ćopića o našim partizanskim „junačinama“ , koji u svojim memoarima veličaju sebe,  : „ Godine prolaze, a mašta buja, buja....“.

Stevan Mirkovic, predsednik Centra Tito