|
Dezerter i zločinac – prilog Svečanoj akademiji u čast
Slobodana Jovanovića
Kakav si “dasa” vidi se u teškim danima .
Blistav um, visoki intelektualac, proslavljeni pravnik i
istoričar, pisac, kritičar itd.itd. S. Jovanović je svojim
pisanjem i govorima oduševljavao srpsku elitu u Beogradu sve
do 1941. Ostavio je “brdo knjiga” iza sebe. Ali, od svega
toga mala vajda za naš narod i zemlju. U njihovom životu to
“brdo” ništa nije promenilo .Društvena sredina bila je i
dalje zaostala – ni polovina njenih članova ( žene ) nije
imala pravo glasa . Dobile su ga u jurišima tokom NOB tek
1945.
U danima II SR , kada je na delu trebalo pokazati svoju
ideološku
i moralnu čvrstoću, videće se pravo lice S.Jovanovića : od
mnogohvaljenog intelektualca postaće idejni vođa šumskih
razbojnika D.Mihailovića i ratni zločinac.Ima mnogo
elemenata u njegovoj delatnosti tog vremena koji ukazuju na
činjenje ratnih zločina, zbog čega je 1946 osuđen na 20
godina robije. On je oblatio ime koje nosi!
Kao potpredsednik u vladi generala Milana
Simovića , koja je bez borbe predala zemlju Nemcima ,
S.Jovanović je “zdimio” u Englesku, ostavljajući narod na
cedilu.To u novije vreme rade i njhovi ideološki naslednici
: Srpsku republiku Krajinu i KiM prvo su napustili srpski
lideri a onda narod. Ako bi nešto danas zagustilo u
Republici Srpskoj - znamo ko bi prvi pobegao.Ti već imaju
kuće u Beogradu! I za današnje rukovodstvo Srbije se može
reći da je odavno dezertiralo sa KiM i prepustilo ga
Amerikancima bez borbe, a to sada čini i sa celom Srbijom!
Iver ne pada daleko od klade! Lakonskim i neubedljivim
rehabilitacijama dezertera, izdajnika i ratnih zločinaca
današnja srpska građanska elita pravda sopstveni greh –
razbijanje mirne i progresivne države i njeno rasparčavanje
u krvavom građanskom ratu i potčinjavanje stranim silama.
Kao predsednik izbegličke vlade S.Jovanović promoviše
Dražu Mihailovića za ministra vojnog i Načelnika
štaba
Vrhovne komande jugoslovenske vojske u otadžbini i vođu
otpora Nemcima.Nikakve borbe četnika protiv okupatora nije
bilo sem ,u početku, zajedno s partizanima. I to samo do
1.11.41. a onda je Draža zabranio i to. Nemci koje su oni
ubili ili zarobili posle toga mogu stati u Fiću .To nije smetalo
S.Jovanoviću da veliča svoje trupe u zemlji. Svi pokušaji
Čerčila da vlada i Kralj , koji je bio i pilot, odu u zemlji
i stave se na čelo narodnog otpora, nisu uspeli. Nisu hteli
da napuste svoje fotelje do kraja rata.To je bila bruka za
našu zemlju pred Britancima koji se hrabro bore na život i
smrt sa Hitlerom. V.Nazor, hrvatski pesnik, iako star ,
1942.odlazi u partizane . I Sutjesku je prešao pod borbom na
brdskom konjiću!
A Čerčil je poslao u Jugoslaviju svoga sina , svoje
ofcicire i generale da bi imao uvid u stanje na terenu i
slao pomoć borcima protiv Nemaca.
Iako se deklarisao kao tolerantni demokrat , S.Jovanović je
bio okoreli antikomunist i protivnik saradnje četnika i
partizana. Sjajne zajedničke pobede kod Krupnja, Kraljeva
itd. on je prekinuo i usmerio četnike na borbu protiv partizana,
ukoliko se ne stave pod njihovu komandu.Zbog toga će biti
proliveno mnogo bratske krvi.Znamo kako se to završilo –
28.avgusta 1944. kralj Petar II je smenio D.M. i sve
četničke jedinice stavio pod komandu Maršala Tita.
“Ratnu “strategiju S.Jovanovića “Čekati još nije
vreme” D.Mihailović je dosledno sproveo Jedini otpor
okupatoru pružali su Titovi partizani, stičući tako veliko
poverenje naroda i ugled u zemlji i svetu.Rast uticaja KPJ
naterao je S.Jovanovića i D.Mihailovica da krenu u obračun
sa NOP. A to nisu mogli bez Nemaca. I tako počinje njihov
zajednički rat protiv NOV i POJ , koji će završiti njihovim
zajedničkim porazom.
Politički cilj izbegličke vlade i S.Jovanovića
bila je obnova Jugoslavije kao federalne drzave u kojoj bi
srpska federalna jedinica bila etnicki čista. D.Mihailović
je počeo da je čisti od nacionalnih manjina. Kako je to
radio vidi se iz izveštaja četničkog komandanta P.Djurišića
u C.Gori upućenog Draži 11.1.1943. u kome piše da je
operacija protiv Muslimana u bjelopoljskom kraju uspela :”..
spaljeno 33 sela, ubijeno 400 naoružanih ljudi i 1000 žena i
dece .Sopstveni gubici : 14 poginulih i 26 ranjenih, od
čega dve žene …”.
Zato S.Jovanović nije primer na koga bi se mogla ugledati
mlada Srbija. Rehabilitacija njegovih rasističkih i
nacionalističkih ideja tokom devedesetih godina prošlog veka
dovešće do novih bratoubilačkih sukoba i žrtava.Opet imamo
ratne zločine i zločince. Kakvi su to ljudi? Isti kao oni
koji su klali Muslimane u dolini Lima 1943. Ovi to rade u
Srebrenici 1995. Nisu sva imena otkrivena. Oni
najodgovorniji, poput nekada S.Jovanovića, još uvek rade
svoj zločinački posao u salonima akademija nauka,
univerziteta i udruženja knjizevnika itd. te mračnim i
hladnim crkvenim hramovima od Ljubljane do Skoplja.Vreme je
da radnici, seljaci i narodna inteligencija provetre te
Augijeve štale!
Prenos posmrtnih ostataka S.Jovanovića u zemlju je privatna,
porodična stvar. Previše se mrtvih i živih “junaka” vraća u
Srbiju u poslednje vreme i mi im se klanjamo. A gde su bili
“kada je grmelo”i kada se obnavljala i gradila zaostala i
porušena zemlja? Tada nam je trebala njihova snaga i um?
Zato bolje da ostanu tamo gde su i bili.Umesto da im dižemo
spomenike , vratimo na trgove one koje smo srušili od 1990.
naovamo!
Stevan Mirković, predsednik CENTRA TITO
|
