Novi svet je moguć

Intervju Ljubodraga Simonovića Ducija, televiziji "Palma Plus", povodom njegove najnovije knjige "Novi svet je moguć". Intervju je titlovan na engleski, a odnosi se na aktuelna pitanja u vezi razvoja kapitalizma, sa naglaskom na našim aktuelnim pitanjima.

Ovo je jedna od najtemeljnijih kritika i razobličavanje iluzija nekog “rajskog” života u Evropi i Americi koja se non-stop propagira ovde, i tako zaluđuje, pre svega mlad svet, da će “tamo” naći sreću, srećnu budućnost i bolji život. Nadalje, Duci kritikuje Čomskog kao intelektualca, posebno ukazujući na Čomskove stavove o Kosovu i Metohiji. Čućete i Ducijeve stavove o našoj tzv. “demokratskoj opoziciji” i mnogo toga što će delovati otrežnjavajuće običnom čoveku zaluđenog agresivnim medijskim propagandama, i tako mu pomoći da počne kritički da razmišlja,i da ponovo postane ono što on zaista jeste, ono što ga i čini čovekom, da postane misleće biće,a ne robot…

Ovde je i link do video intervjua: http://video.google.com/videoplay?docid=8058076280074432701&hl=en

Izvod iz knjige „Novi svetje moguć", autori Dunja i Ljubodrag Simonović

OSNOVI SAVREMENE KRITIČKE TEORIJE KAPITALIZMA

U toku je završna faza borbe na život i smrt između čovečanstva i kapitalizma. Specifičnost kapitalizma je u tome što on, za razliku od "klasičnog" varvarizma (koji ima rušilački, ubilački i pljačkaški karakter), uništava život tako što stvara "novi svet" - "tehničku civilizaciju" i njoj odgovarajućeg dehumanizovanog i denaturalizovanog čoveka. Kapitalizam js isadio čoveka iz njegove životne (prirodne) sredine i sasekao korene preko kojih je crpeo životvornu snagu. Gradovi su "bašte" kapitalizma u kojima "rastu" degenerisana bića. Pseći izmet i otpad, smrad benzina i kanalizacije, blještave reklame i rotaciona svetla policijskih kola koja zavijaju u noći - to je životna sredina čoveka "slobodnog sveta". Uništavajući prirodnu životnu sredinu kapitalizam stvara sve ekstremnije klimatske prilike, u kojima čovek sve teže može da opstane, i stvara veštačke životne uslove koji su dostupni samo najbogatijem sloju stanovništva i koji uslovljavaju definitivno degenerisaae čoveka kao prirodnog bića. "Humanizovanje života" svodi se na stvaranje mikro-klimatskih uslova, svojevrsnih kapitalističkih inkubatora - potpuno komercijalizovanih veštačkih uslova života kojima odgovaraju degenerisani ljudi.

Najdramatičnija istina glasi: kapitalizam može da preživi smrt čoveka kao ljudskog i biološkog bića. Za kapitalizam "tradicionalni" čovek samo je privremeno sredstvo za njegovo reprodukovanje. "Čovek-potrošač" predstavlja prelaznu fazu u procesu kapitalistički izazvane mutacije čoveka ka "najvišem" obliku kapitalističkog čoveka: čoveka-robota. "Terminatori" i druge robotizovane nakaze, koje su proizvod holivudske industrije zabave koja stvara na kapitalistički način degenerisanu "viziju budućnosti", otelotvorenje su od čoveka otuđenih stvaralačkih moći koje postaju sredstvo za uništavanje čoveka i života. Stvara se nova "gospodarska rasa" robotizovanih humanoida koja treba da se obračuna s "tradicionalnim čovečanstvom", što znači s ljudima koji su u stanju da vole, da misle, da maštaju, da se bore za slobodu i opstanak - i zagospodari zemljom. Umesto novog sveta, stvara se "novi čovek" koji je sveden na onu "meru ljudskog" koja ne može da ugrozi vladajući poredak.

Nauka i tehvnka postale su osnovna poluga kapitala za uništavanje sveta i stvaranje "tehničke civilizacije". Nije reč samo o uništavanju pomoću tehničkih sredstava, već o tehnizovanju društvenih institucija, međuljudskih odnosa, tela čoveka... Sve veće pretvaranje prirode u surogat "prirode", sve veće dehumanizovanje društva i sve veće denaturalizovanje čoveka neposredna su posledica nastojanja kapitala, u sve bespoštednijem globalnom ekonomskom ratu, da ostvari potpuno komercijalizovanje prirodnog i društvenog prostora. Teško da se danas može bezrezervno podržati optimizam prosvetiteljstva, Marksov stav da čovek postavlja sebi samo one zadatke koje može da reši, pogotovu optimizam koji se zasniva na mitu o "svemoći" nauke i tehnike. Trka za profitima već je nanela životnoj sredini i čoveku nenadoknadive i još nepredvidljive štete. Stvaranjem "potrošačkog društva", što znači prelaskom kapitalizma u fazu "čiste" destrukcije, došlo je do takvog kvalitetnog skoka u uništavanju prirode i čovečanstva, da je bukvalno došlo do "odbrojavalja" životu na planeti. Umesto "odumiranja" (Engels) institucija kapitalističkog društva, dolazi do odumiranja života. Tvrdnja konzervativnih građanskih teoretičara da se istorija čovečanstva završava s kapitalizmom postaje sve uverljivija. Ukoliko u tome ne bude sprečen, kapitalizam će, već na početku trećeg milenijuma, dokrajčiti ono što je ostalo od sveta.