10 GODINA OD PRONALAŽENJA I IDENTIFIKACIJE POSMRTNIH OSTATAKA ČEA I NJEGOVIH DRUGOVA

Fredi Peres Kabrera i Orlando Oramas Leon /dnevnik «Granma»

Havana, 27.11.2007.- Santa Klara.- Potraga, pronalaženje i identifikacija posmrtnih ostataka Čea i njegovoh drugova iz gerile bio je naučni podvig i plod istraživanja i multidisciplinarnog rada kubanskih stručnjaka i institucija.

Tako je juče potvrđeno tokom održavanja jednog komemorativnog seminara povodom 10 godišnjice tog uspeha od nesumnjivog patriotskog, humanog i naročito naučnog značaja, održanog u Školi za socijalne radnike u Santa Klara, na nekoliko koraka od Memorijala gde počivaju ostatci Komandanta Ernesta Če Gevare i njegovih drugova iz borbe.

Na skupu, koji je sazvala Akademija nauka, učestvovali su komandant Revolucije, Ramiro Valdes Menendes i divizijski general, Rohelio Asevedo Gonsales, Čeovi drugovi iz revolucionarne borbe; Rolando Alfonso Borhes, šef Ideološkog odelenja Centralnog komiteta partije, doktori Fernando Gonzales, sadašnji Ministar Ministarstva nauke, tehnologije i životne sredine i Ismael Klark, predsednik Akademije nauka, predstavnici diplomatskog kora, kao i istraživači iz raznih grana nauke koji su učestvovali u tom podvigu na Kubi i učesnici radne grupe koja je radila u Boliviji na pronalaženju posmrtnih ostataka Čea i drugova iz bolivijskog poduhvata.

Seminaru su takođe prisustvovali predstavnici vlasti pokrajine Vilja Klare, predvođeni Omarom Ruisom Martinom, Prvim sekretarom partije te oblasti.

Deceniju posle povratka tog Specijalnog odreda podrške, kako ga je nazvao Fidel, potvrđuje se značaj čitavog procesa koji je na kraju doveo do identifikacije ostataka Herojskog gerilca, naučnim metodama čija je valjanost dodatno bila potvrđena DNK testovima na ostatcima Čea i drugih gerilaca.

Uspešan završetak nije bio rezultat slučaja ili improvizacije, već je postignut na osnovu brižljivog rada na sakupljanju, analizi i tumačenju prikupljenih informacija u istorijskim istraživanjima obavljenim ranijih godina i u svakoj od kasnijih etapa u kojima je bio prisutan kolektivni rad i međuinstitucionalna saradnja.

Ministar nauke je podvukao da su primerna integracija, doprinosi istorijskog istraživanja, antropologije, sociologije i drugih društvenih nauka, kao i veoma važni doprinosi tehničkih disciplina kao što je geologija, geodezija, geohemija i kartografija, kao i informatike, botanike, edafologije, geofizike i sudske medicine, uključujući najmodernije molekularne tehnike i tehnike fizičke antropologije, doprineli uspehu misije.

OD PRVOG TRENUTKA

Prvi koraci Kube na pronalaženju i vraćanju posmrtnih ostataka Herojskog gerilca počeli su kada su stigle prve vesti o njegovoj smrti.

Godine 1995 odlučujući trenutak je bila izjava bolivijskog generala, Marija Vargasa Saline, komandanta zasede u Vado del Jesu, koji je potvrdio da je Komandant Gevara sahranjen u Valjegrandeu.

Iste te godine je napravljena jedna radna komisija kojom je predsedavao General vojske, Raul Kastro, Drugi sekretar partije i jedna izvršna grupa, predvođena Komandantom revolucije, Ramirom Valdesom, zaduženim za koordinaciju zadatka potrage, ekshumacije i identifikacije.

U tu svrhu je stvorena jedna grupa za identifikaciju Instituta za sudsku medicinu i Centralne kriminalističke laboratorije koja je prikupila početne informacije, uključujući i one koje je dala porodica. Osim toga, organizovano je traženje podataka na terenu da bi se usmeravali radovi na ispitivanju terena, zasnovani na sistemu veštačke inteligencije.

Istovremeno je započela koordinacija sa različitim istraživačkim centrima i institutima sa Ostrva da bi se dobila saradnja najboljih stručnjaka. Takođe se radilo i na izboru, pronalaženju ili proizvodnji tehničkih sredstava potrebnih za obavljanje ovog naučnog izazova.

Više multidisciplinarnih grupa na Kubi, sa ekspertima iz svih grana nauke, doprinosilo je naporu da se pronađu grobovi, a zatim primeni raspoloživa tehnika radi postizanja pozitivne identifikacije svakog od pronađenih boraca. Nisu se štedela sredstva ni stručnost.

Jedna radna grupa, predvođena doktorom Horheom Gonzalesom Peresom, u to vreme direktorom Instituta za sudsku medicinu, otputovala je u skladu sa razvojem događaja u Boliviju krajem 1995 g., kada je praktično završeno ono što se smatralo prvom etapom potrage, koju su obavili argentinski antropolozi, koji su izradili tehnički izveštaj koji je omogućio nastavak istraživanja.

Tako su uspostavljene komunikacije između kubanskih stručnjaka u Boliviji i izvršne grupe u Havani koja je sa svoje strane imala na raspolaganju značajnu ekipu koja je odavde podržavala i usmeravala rad onih koji su delovali na terenu. 

UČESNICI

I u Santa Klari je, u kratkoj sintezi, izložen, sa dokazima svih vrsta, naučni poduhvat koji je omogućio čitav proces istorijskih studija, osnovnih istraživanja, potrage na terenu, ekshumacije i identifikacije ostataka, što je bilo moguće zbog integracije između institucija i stručnjaka.

Na osnovu upornosti doktorke Marije del Karmen Ariet da ustanovi istoriju i uz to metodologiju i doktora Fernanda Ortege i inžinjera Karlosa Sakasasa, da prouče teren tehnikama koje idu od georadara do drugih jednostavnijih, antropolog Ektor Soto i drugi iz Bolivije su došli do ubeđenja da kopaju na označenom mestu.

Posle su doktor Luis Erera Martines i Rikardo Leonard Krus, na jednostavan način objasnili čitavu složenu metodologiju korišćenu putem tehnika DNK na Kubi, koja je za univerzalnu upotrebu. Te tehnike su omogućile da se legalizuju metode koje su kasnije koristili kubanski antropolozi i forenzičari za Čeovu identifikaciju. Tehnike DNK, uključujući utvrđivanje očinstva kod dvoje od njegove dece, potvrdile su punu identifikaciju ostataka, o čemu je izdato mišljenje u novembru 1997 g.

U njegovom posebnom slučaju se korišćenjem 6 markera proračunavala učestalost genetskog profila proučavanih ostataka koja bi se moglo pronaći na jednoj od 500 miliona osoba. Testovi očinstva su sa svoje strane ukazivali na poklapanje u više d 99%.

U tom zadatku su učestvovali Centar za genetsko inžinjerstvo i biotehnologiju, Centralna kriminalistička laboratorija, Institut za sudsku medicinu i Laboratorija civilne odbrane.

ODLUČUJUĆI DOKAZI

Doktor Horhe Gonzales je sa svoje strane pomenuo dokaze koji su od prvog trenutka odredili identitet Herojskog gerilca, posebno upoređivanje zuba sa postojećom studijom antoropološke osobenosti zuba.

Ne postoje dve osobe u svetu sa istovetnošću dentalnih karakteristika: podvukao je da su veličina zuba, položaj i rotacija bili sve dokazni elementi koji su bili pri ruci u slučaju Ćea.

Osim toga su potvrđene i druge koincidencije: jedan raniji prelom, drugi opisani u autopsiji, a prvi put je pokazana i jedna fotografija lobanje sa karakterističnom izbočinom na luku čeone kosti što je pridodato dokaznim činjenicama za identifikaciju, uključujući odeću u kojoj je sahranjen i tabakeru pronađenu u džepu njegove jakne.

Najzad, doktor Garsija Gutieres je objasnio razloge za detaljnu odontološku studiju koju su imali o Čeu, a koja je bila neophodna za rad na nadogradnji koju je bilo potrebno izvršiti na zubima da bi se moglo garantovati njihovo sigurno izmeštanje, bez čega bi mogao buti prepoznat.

Deset godina posle tog neobjavljenog podviga kubanske nauke, seminar na kome je obeležen nije ni po čemu bio tužan, već je bio potvrda vrednosti primera onih kojima svakodnevno odajemo počast.

Kako je zabeležio jedan od članova ekipe argentinskih antropologa koji je započeo potragu u Boliviji u poruci poslatoj skupu, podsetio je na rečenicu nacrtanu anonimnom rukom na jednom zidu u Valjegrandeu: « Če, kako te nisu voleli, dok si bio živ».