Večernje Novosti, 14. januar 2007.

POVODOM zahteva za rehabilitacijom vođe četničkog pokreta, "Novosti" su dobile pismo 20 istoričara Drugog svetskog rata. Pismo su potpisali dr Dragoljub Petrović, dr Milovan Bosić, dr Pero Damjanović, dr Gojko Jakovčev, dr Miodrag Zečević, dr Milovan Borković, dr Branko Latas, dr Mladenko Colić, dr Gojko Jakovčev, dr Miodrag Zečević, dr Mladen Stefanović, dr Miroljubb Vasić, dr Momčilo Isić, dr Radoje Pajović, dr Ranko Končar, dr Dušan Živković, dr Olivera Milosavljević, dr Branko Pavićević, dr Nenad Petrović, dr Miodrag Perić, dr Milutin Folić i dr Gojko Miljanić. U pismu se kaže: Mi, istoričari Drugog svetskog rata na tlu Srbije dižemo svoj glas u smislu da se pitanje rehabilitacije Draže Mihailovića u ovom vremenu ne može postaviti iz suštinskih i formalnih razloga.
Ravnogorski pokret je samonikao, nastao od grupe nepredatih vojnika u Aprilskom ratu koji je pukovnik Dragoljub Mihailović odveo na Ravnu goru aprila 1941. Pokret je oformljen do septembra aktivnošću Draže koji je slao brojne poruke bivšim oficirima i uticajnim ličnotima, kao i kvislinškim liderima otvorenim kolaboracionistima. Draža je tajno, što mu je bio metod, pregovarao sa Titom, ali nije prihvatio kurs oružane borbe; pregovarao je i sa Nemcima i to uspešno. Četnički komandanti su povremeno u zapadnoj Srbiji i Šumadiji vršili akcije protiv okupatora mimo naredbi Vrhovne komande. Konačno 1. novembra 1941. godine četnici napadaju partizane i od tada su vodili borbe isključivo protiv njih.

"KADA KUCNE ČAS"

DRAŽA je strogo naređivao da se okupator ne sme napadati tvrdeći da će dići ustanak "kad kucne nas". Sa iskustvom predratnog obaveštajca obmanjivao je saveznike da će napasti okupatora i zato je stalno tražio pomoć u oružju, opremi i novcu. Obmanjivao je sopstveni narod patriotskim parolama te je uspeo da privuče deo javnosti.
U stvarnosti, uloga Draže je bila krajnje retrogradna. Formirao je "crne trojke" koje su činile zločine nad civilima, patentirano je slovo "Z" objavljivano preko Radio-Londona, a četnička kama je klala Srbe. Žrtve Ravnogoraca u Srbiji su brojnije nego žrtve svih ostalih kvislinga skupa.

Pored toga, u Sandžaku je ubijeno 30-35.000 Muslimana, mirnih stanovnika. Akciju je vodio komandant crnogorskih četnika Pavle Đurišić, koji potom dobija gvozdeni krst od Hitlera.
Politički ciljevi Ravne gore su izraženi kroz mnoštvo dokumenata. Koncept "Homogena Srbija" nastao je juna 1941. godine i u njemu se zagovara "Velika Jugoslavija" i u njoj "Velika Srbija" do linije Karlobag-Virovitica. Ta država bi kontrolisala sve oblasti javnog života. Bitan činilac je srpski narod koji se "ne sme deliti po klasama". Predviđa se jedna država monarhistička i centralistička, jedno društvo bez političkog pluralizma pod jednim vođom "Čičom", sve u "Novoj Evropi". "Crkva mora da ima poglavara u Srbiji", dakle sloboda delovanja samo za Srpsku pravoslavnu crkvu.

U januaru 1942. Miloš Sekulić je dostavio emigrantskoj vladi u Londonu koncept koji se poklapa sa "Homogenom Srbijom". Treba "omeđiti srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj". Pitanje muslimana "po mogućstvu rešiti u ovoj fazi". Draža je u naredbama zastupao iste stavove - "Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata".

Draža je inicirao konferenciju četničke omladine Crne Gore i Sandžaka krajem 1942. Zaključeno je da će uvećana Jugoslavija biti centralizovana kraljevina. Hrvati i Slovenci će u njoj imati svoje oblasti, a "nacionalnih manjina neće biti". "Neko vreme" (?) će jedini nosilac vlasti biti četnička organizacija. Svi državni činovnici i sudije biće iz četničkih redova. Vojska, žandarmerija pod direktnom kontrolom četničke organizacije. Žene diskrimisane. To znači zahteva se jedna totalitarna država. Ako je srpska nacionalna pa i jugoslovenska ideja kroz istoriju kompromitovana, tome je ravnogorsko četništvo dalo veliki doprinos.

SRAMNI ŽIG IZDAJE

IZVEŠTAJI britanskih vojnih misija jednodušno su ukazivali da se Draža ne bori protiv okupatora. Karakterističan je govor Mihailovića u Kolašinu februara 1943. u kojem se navodi da su Italijani pravi saveznici a ne Britanci, s obzirom na veličinu pomoći. Ovim je upotpunjeno saznanje o Dražinoj ulozi u okupiranoj zemlji. Zapadni saveznici su prestali da pružaju pomoć četnicima, a na skupu velike trojice u Teheranu, krajem novembra, zaključeno je da treba pomoći samo Titovoj armiji. Ukazano je da Titove "hrabre gerilske jedinice" drže pod blokadom 30 neprijateljskih divizija, što je velika pomoć saveznicima.
U leto 1944. Draža je raščinjen a kralj Petar poziva sve četnike da pristupe Narodnooslobodilačkoj vojsci pod komandom Tita kako bi izbegli "sramni žig izdaje". Zadnji čas je kucnuo - ostatak četnika je odstupao zajedno sa Nemcima sve do Austrije.

Sva dokumentacija u zemlji i svetu svedoči o četničkoj saradnji, punoj i poniznoj, sa okupatorom.

Suđenje Draži Mihailoviću 1946. u prisustvu stranih predstavnika i novinara, bilo je javno i legalno. Kao i Nirnberški proces, suđenja po nacionalnim tribunalima za ratne zločine su važeća i nigde u svetu se nije postavilo pitanje njihovog prekvalifikovanja.

NOVE PODELE