|
 Samonikli
filozof iz Efesa Heraklit Mračni ( 540 – 480 p.n.e.),
koji se odrekao kraljevskih počasti u korist brata,
koji je napustio politiku kada su njegovi sugrađani,
zbog čega ih je prezirao, prognali njegovog
prijatelja Harmodora, najpoštenijeg građanina
Efesa,preporučivao je svima onima koji doprinose
rđavom političkom stanju u državi da se – obese! Taj
antički mudrac koji prvi uvodi logiku i koji govori
o principu mere u filozofiji poručio nam je da su
oči i uši rđavi svedoci ljudima, ako oni imaju
varvarske duše. Još veći problem nastaje, ako
razvijamo dalje ovu misao, ukoliko ti ljudi sa
varvarskom dušom zavladaju zajednicom. Ukoliko se
nametnu zajednici i uspeju, na različite načine
obmanjujući javnost, da se predstave kao spasioci
koji će doneti dobro svima.
Nažalost, ako posmatramo istoriju ljudskog roda,
postojali su mnogi prevaranti koji su uspeli da se
domognu vlasti i koji su, gradeći svet prema
sopstvenom liku, doprineli razvoju varvarstva u
čovečanstvu. Šta podrazumevam pod pojmom varvarstva?
Varvarstvo je primitivizam ljudi na vlasti koji,
hraneći sopstvenu bolesnu sujetu i pohlepu, otimaju
od ostalih građana slobodu, pravo i imovinu da bi
oni, gospodari prilika, bez ikakve mere i
ograničenja uživali u tom zločinu.
Ako je tačan podatak, prema američkom časopisu
„Forbs“, da na planeti ima 793 milijardera i 8,7
miliona milionera, dok 2 milijardi ljudi gladuje,
nema vodu i osnovne uslove za život, da milioni dece
godišnje umire od neuhranjenosti, dok, recimo, više
od polovine stanovnika Imperije u rastrojstvu je
gojazno, a trećina poljoprivrednih proizvoda u
razvijenim zemljama se namerno uništava kako bi se
odbranile cene i visoki profiti kompanija, onda
moramo biti zabrinuti za moderno varvarstvo u kome
danas živimo.
Još je Balzak uočio da sva velika bogatstva počinju
od zločina, a Krleža je pokazao kako je ubistvom i
otimačinom u mračnoj šumi prvi Glembaj stekao svoj
prvi kapital, koga, prema zvaničnoj ideologiji
fundamentalista reformatora, uopšte ne treba
ispitivati jer su to njihovi finansijeri partija i
ne treba ih dirati dok su kooperativni.
Kakva je razlika između prvih konskvikadora i
današnjih tajkuna? Razlika je samo u tome što
tajkuni otimaju od sopstvenih građana. I tiho
ubijaju svoj narod nemaštinom.A sve im to
omogućavaju političari varvari da bi uzeli jedan deo
provizije od njihovog otetog bogatstva. I tako se
društvo drži u okovima tajkuna i političara. Sve je
podređeno tom demonskom savezu i srpska kvazielita
služi za sprovođenje tog zločina. Zato imamo utisak
da smo okupirani iznutra i da su naši okupatori
okrutniji od stranih osvajača.
To se najbolje vidi u procesu rasprodaje srpske
privrede. Nikada se nijedan okupator tako zlikovački
ne bi se usudio da rasproda domaću privredu kao što
su to uradili tržišni talibani, jer bi se plašio da,
nakon oslobođenja, mora da odgovara za učinjeni
zločin i mora da plati reparaciju. Nemci su bili
primorani da plaćaju reparacije zemljama koje su
okupirali u toku Velikog klanja, jer su bili
odgovorni za uništavanje država i nihovih privreda.
Tajkuni i njihovi političari su uništili i
opljačkali Srbiju, ali još niko ne pokreće pitanje
na koji način će oni nadoknaditi učinjenu štetu.
Pokušaj nakon Petooktobarske kontrarevolucije da se
uvede plaćanje ekstra profita završio se prevarom i
obračunom sa onima koji nisu pristali da plaćaju
reket reformatorima, dok se nastavak te lakrdije
odvija u današnjem unakrsnom ispitivanju imovine i
oporezivanju onoga što je oteto.
Pojednostavljeno rečeno to izgleda ovako, odluče
neki kriminalci da opljačkaju banku, krađu izvrše
besprekorno, niko ih ne otkrije i nakon nekoliko
godina u unakrsnom ispitivanju stečene imovine,
poreski službenici im odmere da plate neuplaćen
porez i da nastave da žive kao priznati građani
legalističke države u tranziciji. Prema takvom
tumačenju njihov zločin nije kriminalni čin i oni
imaju samo zakonsku obavezu plaćanja poreza državi.
Ako se nametne takvo načelo u državi, onda dobijamo
zajednicu u kojoj se zločin opravdava ukoliko
zločinci uredno izvrše svoje poreske obaveze prema
državi. Zločinci postaju uspešni i priznati poslovni
ljudi koji, kao što je to nedavno bio slučaj,
prirodno teže da osvoje političku vlast i tako
potpuno prikriju svoj učinjen zločin. Ukoliko uspeju,
vlast postaje kriminalizovana. Ali ukoliko nemaju
takve otvorene ambicije, ukoliko su manje politički
pohlepni i sujetni, dobijaju zaštitu svojih
političkih pulena, koje otvoreno plaćaju da ih štite,
jer je suština u tome da svi to saznaju, kako bi
bili potpuno sigurni za svoj opljačkani kapital.
Anketa o tajkunima, koju je sproveo jedan režimski
list, pokazala je da svi oni koji oštro govore o tom
društvenom problemu nisu spremni da traže pravi
recept za suzbijanje tajkunizacije u državi, već da
se mire sa činjenicom da će tajkuni opstati i da su
oni, gle kakva ironija, naše komšije. Tako priča o
lustraciji i katarzi odlazi u zaborav. Slepilo
političke kvazielite je plaćeno. I gluvoća srpskih
medija je preplaćena. Reklame vodećih kompanija
začepile su uši našim medijima. Samozadovoljni
ostvarenim profitima brane kriminalna načela.
Varvarstvo pobeđuje poštenje i razum. Zašto bi ste
bili pošteni kada se to uopšte ne isplati? Niko neće
da finansira čestite i odgovorne.
Tako u politiku ulaze lupeži i probisveti koji hoće
da zarade reketirajući tajkune. Vlade se smenjuju,
ali tajkuni opstaju. Problem je samo u tome što
postojeća politička oligarhija nema interesa da se
obračuna sa tajkunima. Pristajući na trule
kompromise, šire varvarstvo u državi.
Jedini način da se prekine takvo stanje je da
tajkuni odgovaraju za učinjen zločin. Jedino čega se
oni iskreno plaše je da se primeni zakon o
konfiskaciji imovine nastale kriminalnim putem. Sve
što su oteli učinjeno je na kriminalan način. Sve to
pripada osiromašenim građanima.
Da li će neka nova vlast to da uradi? Znam da ni
nova vlada to neće smeti. Nova vlada će nastaviti
pljačku Srbije. Rasprodaće još ono što je preostalo.
Niko se neće obesiti zato što se kvari društveni
život. Usvajanje ustavnog zakona je to pokazalo.
Ništa nije sveto. Varvarske duše treba nahraniti
novim pljačkama. A Heraklitu nije ostalo ništa drugo,
pošto nije hteo da emigrira, nego da pod starost
živi usamljeno, filozofirajući i igrajući piljaka sa
decom. Mračni su ostali da vladaju.
Objavljeno u listu
Tabloid broj 116, 16. novembar 2006. pod
naslovom "Obesimo ih" |
