|
Stečaj realniji od radničkih kooperativa
/Politika, 27.7.2009/
„Ne
postoji podrška države da radnički konzorcijumi, poput onog
u kruševačkom „Jugoprevozu“, aktivnije učestvuju u procesu
privatizacije i preuzmu preduzeće u kome su godinama radili,
tvrdi sindikat „Nezavisnost“. Bez obzira na to što u Srbiji
ima radnika koji su zainteresovani da učestvuju u ovakvim
procesima preuzimanja i čak ličnom imovinom garantuju da su
spremni da firmu dignu na noge, državnim zvaničnicima se ova
ideja baš i ne sviđa.
Vlada
ćuti o ovome. Projekat takozvanih radničkih kooperativa
podneo je sindikat Nezavisnost vladi još 2001.godine. Sve se
završilo time da je ideja sjajna. A model se zasniva na
tome da ovakva preduzeća ,u kojima su vlasnici zaposleni ,
imaju povlašćen položaj i prilikom preuzimanja, ali i
traženja izvora za finansiranje.
Inače, u svetu su ovakvi projekti naišli na
veliku primenu.U Milanu, na primer, vlasnici gradske čistoće
su radnici. Svetska banka ima posebno odelenje i čak budžet
namenjen za radničke kooperative. Nekoliko puta je
konkretnim projektima Nezavisnost konkurisala kod ove
medjunarodne finansijske institucije, prošla njihove
rigorozne kontrole i na kraju je došlo do toga da je Svetska
banka to htela da finansira , ali naša država nije te ideje
podržala.U slučaju PIK „Bečej“ , na primer, sedam meseci se
čekalo da nadležni aminuju projekat, koji je svetska banka
odobrila i na kraju je sve propalo!
Šteta je što ne postoji spremnost da se radnici
podrže u ovakvim naporima, jer na terenu ima mnogo onih koji
su spremni da se žrtvuju kako bi spasli preduzeće. Model je
dobar, radnička kooperativa se lako osniva i kasnije sama
širi kao košnica. Takva mogućnost postoji i po važećem
Zakonu o privatizaciji..........
Anica Nikolić
RADNIČKE KOOPERATIVE
Zašto
režim odbija i svaku pomisao o radničkim kooperativima? Čim
to čini odmah je jasno da su kooperative dobra stvar za
radnike, vraćaju ih u sistem upravljanja privredom a toga
se kapitalisti plaše kao djavo od krsta.
Dolaskom na vlast 1991. kapitalistička klasa u
Srbiji je prvo ukinula radničko samoupravljanje i društvenu
svojinu. Ta svojina mora da nestane. Može postojati samo
privatna. I od tada se ona na mnogobrojne načine krčmi i
uništava pod firmom privatizacije. To je bio, i još uvek je,
jedan od najenergičnijih zahteva i SAD te EU. EU i SAD su to
snažno podržali i prilikom bombardovanja SRJ 1999.
uništavajući skoro sve privredne gigante naše zemlje. Oni su
u stvari uništavali socijalizam i Jugoslaviju jer su oni
bili najbolji primer da kapitalizam nije večan niti kraj
istorije. To je potvrdila i finansijska i ekonomska
katastrofa tog sistema u SAD krajem 2008.godine , što se
proširilo na ceo svet.
Verujemo da radnici kruševačkog „Jugoprevoza“
neće još dugo biti usamljen slučaj, izuzetak već pravilo.
Jedini spas danas ugnjetenim radnicima je njihovo
udruživanje, što je Marks odavno najavio i što smo mi u
Jugoslaviji imali pola veka u Manifestu komunističke
partije:“Na mesto starog buržoaskog društva s njegovim
klasama i klasnim suprotnostima stupa udruživanje, u
kome je slobodan razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog
razvitka za sve.“
Sve do sada učinjeno oko privatizacije pokazuje
da je to najobičnija pljačka i kradja državne i društvene
svojine od strane državnog i partijskih aparata koji su se ,
zajedno sa pljačkašima i profiterima iz yu ratova, brzo
konstituisali u novu kapitalističku klasu Srbije i vrše
restauraciju kapitalističkog sistema kod nas. Nema dobre i
loše privatizacije – sve su loše za radnike a dobre za
manjinu bogataša i plačkaša. Mislimo da su to i radnici u
većini shvatili i da su stvoreni uslovi za njihovo
revolucionarno političko organizovanje i akciju za stvaranje
zajedničke svojine i zajednički rad.. Za to je potrebna
radnička partija i radnički sindikat.
Centar Tito |
