Tema o harizmi

( “Moć harizme” – 7.11. )

Milka Lučic je jedan od novinara sa onim novinarskim „ono nešto“.

Šteta što je u stalnom dežurstvu za odapinjanje otrovnih strela na komunističke lidere. Koristeći temu o harizmi strpala je u isti koš Hitlera i čoveka koji mu je „zavrnuo šiju“ i najvećeg državnika svih vremena u svetu - Staljina. 

Ona umilno prede kada piše o svojim ljubimcima Šarlu de Golu i Džonu Kenediju , Baraku Obami i Džonu Mekejnu, koga naziva „simpatičnim čikicom“.

A oni su, ili će, naročito Obama ( nastavlja ratove u Iraku i Avganistanu, na KiM) zaviti u crno mnoge majke širom sveta.

Famozni Jerotić

( „Gde su koreni srpske nesloge“ – 10.11 )

            Ne zanima me, naravno, amatersko zamuckivanje V.Jerotića o  neslozi

kao „suštinskom problemu srpskog naroda“ i zavidljivosti i odsustvu ljubavi prema samom sebi  kao njegovom uzroku. Sigurno da kao pojedinci i narod po tim pitanjima  nismo ni bolji ni gori od drugih.

            Pažnju mi je privuklo priznanje ovog antikomunistickog popa da  su u SFRJ međusobni odnosi bili „ relativno mirni i ekonomski stabilni“ i da je Titova vladavina bila „glasovita“. To korespondira sa Handkeovom porukom da sledimo divnu ideju „ hajde da budemo zajedno“. Zajedništvo koje smo imali skoro pola veka i po čemu  smo bili poznati i ugledni u čitavom svetu nije nam „ palo s neba“ već izboreno u praksi borbe za slobodu, jednakost i bratstvo 1941. – 1991. Te godine na istorijsku scenu Srbije ponovo stupaju „pravoslavci“ a sa njima nesloga, pa jad i čemer u kojima smo danas.

Bedno

/” Golootočani zahtevaju obeštećenje” – 22.XI.

            Udruženje „Goli otok“ za Srbiju traži materijalno obeštećenje bivših kažnjenika. Obratiće se i Međunarodnom sudu pravde. Bedno! Revolucionari i junaci nikada ne traže nadoknadu za svoja dela. Oni se njima ponose. Očito da ovi nisu takvi. Oni nisu „hapšeni i odvođeni na zloglasno kvarnersko ostrvo“  već suđeni ili administrativno kažnjavani zbog „organizovane neprijateljske delatnosti, uključujući i povezivanje sa stranim obaveštajnim službama, što je kvalifikovano pred sudovima  kao krivično delo izdaje države i naroda“ i upućivani u zatvore, ukupno 16.312 lica.

To je bila surova ali nužna mera samoodbrane revolucije u tom sudbonosnom trenutku. Ako već traže nadoknadu neka se obrate onima za čiji račun su radili protiv sopstvene zemlje.

Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito.

Bubetanje socijalizma

/ „Srbija pred otkazom“ – 23.11 /

            Mnogi današnji novinari stiču brze poene u   branši bubetajući komuniste i socijalizam. Ne štede nikog - od Marksa, preko Lenjina do Tita a nijedan jos nije prošao pored Staljina , da se nije očešao o njega! Ima, istina retkih, koji bi da kriktikuju i kapitaliste i kapitalizam. Ali , to je danas opasno pa to mogu samo virtouzi kao D.Matovic.Ona pokazuje kako će ,čak i pronemačka novina , da proguta tu priču : raspalila je prvo po socijalizmu. Očito da o socijalizmu ne zna ništa jer da zna ne bi napisala ovu neumnost: „Nekada, u socijalizmu najveća trauma za čoveka bila je gradnja kuće.Posao se dobijao uglavnom preko veze i bilo je dovoljno da se jednom zaposlite pa da ceo život više ništa ne radite...“. U SFRJ su kuće , naročito na selu, nicale kao pečurke a gradove su preplavila stanbena naselja i zgrade za radnike i službenike. U vremenu od 1951-1981 porastao je broj stanovnika za 5.883 hiljade a broj novoizgrađenih stanova za 2.640 hiljada, što ukazuje da je za trideset godina za svaka 2,2 stanovnika izgrađen jedan stan! Materijalne mogućnosti stanovništva i znatni stanbeni krediti omogucili su da se znatan broj stanova  i ličnih kuća gradi ili rekonstruiše i modernizuje.Ovim tempom danas Srbija ni za 100 godina neće podići toliko kuća i stanova. A što se tiče posla , Srbija je 1988. imala 9.313 hiljada stanovnika a  2.619 hiljada zaposlenih („preko veze“, kako kaže D.M.). Uvođenjem kapitalizma 1991. broj zaposlenih,  koji je do tada stalno rastao , počinje da pada i pada još uvek , jer nema više „preko veze“.

25.11.08

Narikača

( “  Još uvek smo bez vizije “ – 25.11)

            Z.Golubović, jedan od intelektualnih kreatora naše “ divne “ sadašnjice, nariče nad propuštenom šansom da 2000. “ zakoračimo na put evropske demokratije”. Kamo sreće da nismo! A jesmo,  i to trčećim korakom , kopirajući društveni sistem  Zapada,koji je već na izdisaju. Otuda i tajkuni, i siromašni, i katastrofa obrazovanja, i ekspanzija masovne kulture, nekontrolisana vlast, digitalna komunikacija koja je zagnjurila  decu u igrice ,zamenjujući im stvarni svet  zamišljenim, nihilizam,moda kao osnovni način formiranja ukusa itd. Postali smo kopija zapadne “džungle na asvaltu”.

            Sva tragika ove žene najbolje se vidi u njenom vapaju “ Još uvek smo bez viziije”. Tolike godine nam “soli pamet” a ni sama ne zna šta hoće. Tragika  svih nas u Srbiji je u tome , što smo dozvolili da nas takvi intelektualni moljci povedu 1991. A Bravar je već 1941.znao šta će raditi narednih 50 godina . Nije grafit “Bravar je bio bolji” pao s neba. Napisan je na jednom zidu na Novom Beogradu još pre desetak godina.

            Stevan Mirković, Centar Tito

            28.11.08