Poštovaoci Josipa Broza Tita zasigurno će uživati u veoma atraktivnoj izložbi novogodišnjih čestitki iz likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije i arhive ovog nadaleko poznatog vladara, koja će u neformalnoj atmosferi biti otvorena danas, u 13 časova, u Muzeju „25. maj".

Autorka koncepta Ana Panić poigrala se sa nazivom izložbe i svoj autorski kredo sažela u jednostavnom ali originalnom naslovu „Čestitamo" (čes-Tita-mo).

Prema rečima autorke, gosti izložbe pravu prazničnu čaroliju doživeće uz pomoć 19 reprezentativnih čestitki velikog formata koje, pored lepih želja upućenih Josipu Brozu Titu, sadrže i origanalne likovne radove - crteže, akvarele i grafike eminentnih jugoslovenskih umetnika kao što su Peđa Milosavljević, Ivan Radović, Mersad Berber, Dušan Džamonja, Lazar Vujaklija, Oton Gliha, Ismet Mujezinović, Dževad Hozo i drugi.

Posetiocima će posebno biti zanimljivo da vide formalne čestitke luksuzne izrade predsednika mnogih zemalja sveta, sa njihovim potpisima, poput Žakline i Džona Kenedija, Džimija Kartera, Leonida Brežnjeva, Fidela Kastra, Žorža Pompidua, Elene i Nikolaja Čaušeskua, Idija Amina, Nehrua, Nasera... Tu su i čestitke raznih kraljevskih porodica, ali i Titovih ličnih prijatelja, poznatih stvaraoca iz sveta filma, umetnosti, književnosti i nauke.

Kuriozitet predstavljaju, kako tvrdi Ana Panić, originalni rukopisi - čestitke koje je Tito slao Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu.

Posebnu celinu čine čestitke običnih, anonimnih ljudi iz raznih organizacija. Raspoređene hronološki, ove novogodišnje poruke čine malu istoriju želja druge polovine prošlog veka.

Izložba u Muzeju ”25. maj” dobija poseban značaj u novom milenijumu kada običaj slanja novogodišnjih poruka totovo izumire, a imejl čestitke uzimaju primat. Ovaj pretpraznični ritual potiče još iz drevne Kine, gde su želje za dobrim zdravljem razmenjivane tokom prolećnog festivala, odnosno proslave kineske Nove godine, a novogodišnjim grafikama ukrašavani domovi. Čestitke na ručno rađenom papiru pojavljuju se u Evropi početkom 15. veka, a prva štampana čestitka nastala je 1843. godine po narudžbini ser Henrija Kola, prvog direktora Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu.