(Komentar povodom rasprave o Kosovu u Savetu bezbednosti)

Naslov nije učtiv ali pokazuje mlitavo i podaničko ponašanje i delovanje državne vlasti u času kada se SAD spremaju da silom i jednostrano (to je njihov stil – civilizacijsko ponašanje im nije jača strana!) izvrše aneksiju Kosova i pripoje ga Albaniji, i nastave razbijanje Srbije pravcem Sandžak - Vojvodina, o čemu govori nedavno otkriven punkt za obuku i ubojno skladište muslimanskih ekstremista u N.Pazaru. I jug Srbije je leglo separatista i najveće skladište naoružanja i municije SAD i albanskih ekstremista na Balkanu (“upravnik skladišta” je Riza Halimi, poslanik u republičkom parlamentu, koji se ovih dana javno izjasnio za nezavisno Kosovo!), iako zvanična Srbija stalno tvrdi kako je tamo “ situacija stabilna”. Madjarski honvedi vršljaju Vojvodinom kao da je njihova županija (bez oružja- za sada!). Nisam siguran ni da nam Bugari , po svom običaju, ne pripremaju neku zavrzlamu u pirotskom i bosilegradskom kraju. Realno je očekivati da u svim ovim krajevima SAD uskoro organizuju nemire i pobune i druge “ narandžaste” oblike demokratije , da bi stvar s Kosovom lakše prošla.

Naša vlada je tipična marionetska* vlada. Nacionalnu strategiju gradi više na proceni međusobnih odnosa velikih sila nego na proceni sopstvenih snaga i priklanja se momentalno jačoj , vezujući sudbinu zemlje za nju i slepo izvršavajući sve njene zahteve i naloge, što je tipično za marionete. Vlada još nije temeljno razjasnila osnovno pitanje bezbednosti svake zemlje : ko nas ugrožava i zašto i ko nam je prijatelj i saveznik. Tako smo došli u situaciju da sklapamo savez sa državama koje hoće da nas rasture! To je dezorijentisalo i deo javnosti u Srbiji, koja već nekoliko godina živi u iluziji da su nam SAD i EU prijatelji i da samo treba da uđemo u EU, pa će sve brige nestati. A onda su , ovih dana, SAD i EU “otvorile karte : “Srbija može brzo u EU ali bez Kosova”! Ni to nije dovoljno vladi da počne da “misli svojom glavom” i javno osudi SAD i EU, revidira spoljnu i unutrašnju politiku radi zaštite celovitosti zemlje i okrene se više Rusiji i Kini i nesvrstanom svetu, uz saradnju i sa Zapadom ako je ona u interesu zemlje!

Druga velika greška vlade u rešavanju kosovskog problema je unutrašnje prirode. Ona se isključivo oslanjanja na aktivnosti političkih partija i same vlade umesto na aktivnost čitave zemlje i svih njenih građana. A partije su k’o “rogovi u vreći “, što se može reći i za međusobne odnose osnovnih nosioca vlasti ( skupština, predsednik države i predsednik vlade), a njihova neposredna komunikacija sa narodom i njegovo usmeravanje ka jedinstvenom cilju nikakvo. A samo jedinstvenom narodu niko ne može oteti ni pedalj zemlje akamoli 10.000 km2!

Nužno je da vlada kaže : ko nam je neprijatelj i šta on smera? I šta Srbija treba da čini?

Može li to ona učiniti ili se već toliko zaglibila u blato neznanja i izdaje da se odatle ne može izvući? Izneću svoje mišljenje o tome smatrajući da može biti doprinos našoj odbrani.

Šta takva grdosija kao SAD traži u maloj Srbiji, na Kosovu, u Sandžaku, Vojvodini? Baze, sirovine, radnu snagu, tržište? Neki čak misle i vodu!?Ne!

Da li je to “briga za sudbinu Muslimana na Kosovu”, što je zvanična verzija administracije Klinton – Olbrajt? Ne, oni brinu za Albance kao za “ lanjski sneg “.Za njih su Albanci još jedni Muslimani!.Ova verzija je 1999. dokazivana dramatičnim povicima B.Klintona o “planiranom genocidu” nad Albancima i jos dramatičnijom izjavom tadašnjeg ministra odbrane SAD V.Koena o “ 100.000 možda ubijenih muškaraca na Kosovu”. To je bio dovoljan razlog da javnost Zapada animalno zaurla “ Smrt Srbima” . Američki potrčko H.Solana , tadašnji generalni sekretar NATO, naredio je budućem masovnom ubici generalu V.Klarku da počne sa rušenjem Srbije i ubijanjem Srba.Ovom ubici jednoga dana Srbija će suditi kao nekada nemačkom generalu fon Leru, Hitlerovom komandantu za Jugoistok Evrope! Stravičan bilans ovog ničim ne izazvanog bombardovanja Srbija neće nikada zaboraviti. Sećamo ga se svakog 24. marta a trebali bi svaki dan!

Kada se poslednji bombarder - ubica vratio na aerodrom Avijano(Italija), pokazaće se da od “genocida i 100.000 mrtvih Albanaca” nema ništa. Sve je to bila laž. Istina o odnosima Srba i Albanaca u Srbiji je sasvim drukčija. Najveća nacionalna manjina u nekadašnjoj SFRJ i Socijalističkoj republici Srbiji (SRS) imala je i najveća prava i slobode. Dovoljno je reći da su Albanci u SRS imali svoju Akademiju nauka!Čak i kada su im ,po Ustavu SRJ, ukinuta neka prava, ona su još uvek bila veća nego prava manjina igde u svetu.To ukidanje je, naravno, bila velika greška tadašnjeg režima u Srbiji.

Neverovatno je da današnja vlada ne oponira zvanicnoj verziji SAD o tome zašto Kosovo treba da bude nezavisno vec samo prica o “pravu i pravdi”. Ako nema ugrožavanja Albanaca i njihove vere, a nema, onda nema ni razloga za njihovu nezavisnu državu. Teško da možemo to očekivati od “uvlakačke “ vlade jer bi morala reći da su Albanci i Srbi ,posle mnogo vekova gloženja i sukoba, u SR Srbiji najzad živeli zajedno u miru i zajedničkom radu, i to zahvaljujući komunistima i partizanima. Time smo se odrekli našeg najjačeg političkog argumenta u odbrani Kosova.

Šta je onda navelo SAD da se već 15 godina bave SFRJ i Srbijom i angažuju ovde znacajne ljudske, vojne i finansijske resurse?

Odgovor je u svetskom ideološkom ratu koga SAD, po rečima Dz.Busa, vode protiv islamskog ektremizma, fašizma( ? ) i komunizma, a u interesu celog “ slobodnog sveta” Gde je Srbija tu? Napadajući i bombardujući Srbiju 1999. i otimajući nam danas Kosovo, SAD su nas otvoreno svrstale u svoje protivnike koje treba uništiti (SAD vojno intervenišu samo kada su u pitanju njihovi vitalni interesi ).Jedino treba dešifrovati u koju kategoriju spadamo.Muslimanski ekstremisti nismo, fašista imamo ali malo. Znači, zato što smo komunistička zemlja ili narod, svejedno, što se dalje u ovom tekstu i pokazuje.Amerikanci su nepogrešivi u otkrivanju “komunističke opasnosti” bilo gde u svetu.

. U pitanju su, dakle, ideološki razlozi. Otimanje Kosova i rasturanje Srbije kao države samo je etapa razbijanja SFRJ – zemlje koja je najbolje pokazala da je socijalizam bolji od kapitalizma i da su u praksi mogući sloboda, bratstvo i jednakost ljudi različitih socijalnih, nacionalnih i verskih identiteta. Super potvrda te prakse bilo je bas socijalističko Kosovo! Taj primer, i uopšte iskustva naše zemlje u borbi za slobodu i izgradnju pravednog društva, slede i danas stotine nesvrstanih zemalja i oslobodilačkih pokreta širom sveta, među kojima su i oni od kojih SAD najviše strahuju (Avganistan, Irak,Iran,Venecuela, Al kaida, Hamas itd.).

Krajem XX veka , tačnije 24.marta 1999. godine, uveče , SAD su samovoljno preuzele ulogu arbitra u međunarodnim sporovima i razvoju čovečanstva uopšte, kao i pravo da odlučuju o upotrebi oružanih snaga u te svrhe. Te godine su UN ,faktički, otišle u istoriju, a čovečanstvo dobilo novog “ proroka “ čije je učenje nazvano “ širenje demokratije” ali na malo čudan nacin - bombama i raketama dalekog dometa! Stravično je saznanje da danas u svetu postoji jedan čovek (predsednik SAD) koji može sam poslati rakete ili bombardere na bilo koju malu zemlju na planeti i da nikome ne odgovara za to!

Više nego ikada , današnji svet je svet nasilja u kome možeš opstati samo ako si i sam naoružan , i to dobro, i odlučan da se braniš. Mlakonje i neodlučni uvek su žrtve. To je suština kapitalizma i zato on nije budućnost čovečanstva već Marksovi udruženi ljudi i narodi.

SRJ, faktički Srbija, bila je “ nulti eksperiment “ i prva žrtva “širenja demokratije” na taj način zbog toga što je većina njenog stanovništva ( prema sociološkim istraživanjima Pravnog fakulteta i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji , Beograd,1999/2000.) smatrala da je “socijalizam bio bolji od demokratije” .Taj još uvek snažni partizanski i komunistički duh stanovništva može brzo da podigne novu bunu na Balkanu protiv domaćih bogataša i njihovih stranih tutora. To je za antikomunističku Ameriku bio signal za ubrzano potapanje ovog komunističkog otoka u kapitalističkom okeanu. SRJ je , kao i SFRJ morala nestati sa političke karte sveta.

Sociološka istraživanja u Ruskoj federaciji 2001. pokazala su da 80 odsto stanovništva smatra da SSSR nije trebalo razjedinjavati . Od tada se intenzivira antikomunistička delatnost na teritoriji Zajednice nezavisnih država ( Rusija ,Ukrajina, Belorusija, Gruzija itd.) . Sve to ima za cilj da spreči obnovu socijalističkih vrednosti u nekadašnjem socijalističkom bloku ( jer se narod u njemu zasitio “demokratije”) , a pre svega vraćanje Ruske Federacije u status velike sile.U toku je nova antikomunisticka akcija SAD u Ukrajini.

SAD su bile uznemirene i jačanjem komunističke Kine, Severne Koreje, Kube, Vijetnama i drugih komunističkih zemalja i pokreta, kao i masovnom pojavom socijalističkih ideja i projekata u Južnoj Americi ( Venecuela, Čile , Bolivija, Peru itd.)

Novi svetski ideoloski rat je bio neizbežan i SAD će ga, kao što je već rečeno, objaviti posle napada Al kaide otetim avionima na Svetski trgovački centar, Pentagon i Belu kuću 11. 9.2001.Tako se neposredna ratna opasnost nadvila i na do tada neprikosnovenu Ameriku!

Iako SAD tvrde da imaju posla sa terorizmom to nije tačno . Navodni teroristi nisu nikakve nemilosrdne ubice vec borci za slobodu i ravnopravnost vekovima ugnjetenih naroda i zemalja. Nagrada za uspeh u borbi im je smrt . Pojmu terorizma bliže su SAD čiji piloti, koji primaju velike plate, seju smrt širom sveta već decenijama u interesu krupnog kapitala.

Ali, izgleda da su SAD zakasnile - isuviše dugo su slavile pobedu nad komunizmom iz 1991! Najnovije sociološko istražvanje u 11 nekadašnjih socijalističkih drzava istočne Evrope (TARKI,Budimpesta, 2006.) pokazuje da bi veliki deo stanovništva radije živeo u socijalizmu nego u demokratiji! Istočni div (Ruska federacija) se ponovo uspravio, a pojavio se i Bin Laden ,kao simbol ugnjetenog sveta koji više ne moli za milost vec traži svoj deo planete! (Svojevremeno, posle II svetskog rata, socijalistički blok pomogao je kolonijalnim narodima da se oslobode od vladavine imperijalističkih drzava. Danas one svojom borbom protiv SAD pomažu obnovu komunističkih država u svetu).

I pored sve većeg otpora ratu u sopstvenoj zemlji , administracija SAD , uz pomoć 27 evropskih vlada, nastavlja samovoljno da “ žari i pali “ planetom i početkom XXI veka (Avganistan, Irak, Somalija), kao samozvani spasilac čovecanstva od “ komunističke opasnosti “, ali sada i od “ islamskog ekstremizma”. Po količini nasilja danas u svetu – čovečanstvo se vratilo u doba svog detinjstva!

I mi smo ponovo na redu za “ žarenje i paljenje “ ali sada kao Srbija, jer Srbi nikako da zaborave socijalizam i Jugoslaviju.

Eto, to je spoljnopolitički ambijent u kome se rešava pitanje Kosova.

Vojnopolitičke mere, koje SAD i NATO ovih dana preduzimaju prema Srbiji, naročito u njenom okruženju ( BiH, Crna Gora, Makedonija, Madjarska, Bugarska, Rumunija, Grcka, Hrvatska i , izrazito, Slovenija) , tipičan su znak nadolazeće agresije. SAD procenjuju da neće svi Srbi mirno prihvatiti da im zavičaj ponovo bude u inostranstvu, pa se spremaju da eventualni otpor skrše silom.

Zašto to SAD nisu uradile 1999.godine? Trebalo je prvo razdvojiti Srbiju i Crnu Goru, maksimalno podići nacionalističke i verske tenzije između Srba i najbrojnijih narodnosti (Albanci,Muslimani – Bošnjaci i Mađari ) , likvidirati ,u to vreme u narodu najpopularniju nacionalnu instituciju, vojsku SCG, BIA potčiniti CIA , instalirati proameričku vladu i slomiti partizanski i samoupravljački duh naroda u Srbiji. Pošto smatraju da su te ciljeve ostvarile , SAD žele ove godine realizovati i svoj glavni cilj : definitivan obračun sa komunizmom na Balkanu. Možemo se složiti da su SAD većinu ciljeva ostvarile ali najvažniji nisu : slamanje oslobodilačkog i samoupravnog duha naroda Srbije, što se ne odnosi na vladajuću kapitalističku ( građansku ) klasu i njenu vladu , kao ni na, ne baš tako mali broj, javnih i kulturnih radnika ksenomana i marioneta o čijoj materijalnoj i profesionalnoj egzistenciji brine američka administracija. I manji deo stanovništva je podlegao stravičnom psihološko – propagandnom pristisku SAD i smatra da je “ Kosovo izgubljeno”.

Pošto su “pregovori “ o Kosovu propali SAD su , posle Beča , preuzele stvar direktno u svoje ruke i rukovode završnim akcijama na razbijanju Srbije, koristeći kao oružje i Generalnog sekretara OUN i Savet bezbednosti, EU, vlade pojedinih država, međunarodne institucije itd. Na malenu Srbiju obrušio se ceo zapadni svet a pomaže mu i “peta kolona “ u Srbiji .Sastav “ pete kolone”nije do kraja poznat ali mnogi od njenih pripadnika javno se eksponiraju misleći da će, koliko sutra, američki vojnici marširati Beogradom kao nekad hitlerovci. U njoj su,svakako,svi oni koji su rušili SFRJ, SRS,SAPK i SAPV. Oni su i najodgovorniji za bratoubilački rat 1991. i jos uvek nekažnjeni sede u najznačajnijim nacionalnim institucijama( SPC, SANU,BU,UKS itd.)

Situacija je vrlo slična onoj iz 1948. , kada su se na Jugoslaviju obrušile sve zemlje tadašnjeg istočnog bloka. I tada je razlog bio ideološke prirode. Taj napad smo izdržali, i to usamljeni, jer smo i sa Zapadom u to vreme bili u lošim odnosima. Narod je bio jedinstven uz KPJ I Tita.Da li sadasnji rezim moze imati svoju 1948? Može li se Srbija danas suprostaviti novoj najezdi. I kako?

Imamo li saveznika?Srbija danas nije sama. Njeni saveznici su sve države i narodi koji se u svetskom ideološkom ratu suprostavljaju SAD i koji su takođe napadnuti. A to je veći deo čovečanstva.

I na Zapadu postoje političke snage (antiglobalisti) koji se bore protiv ovog zla.

Iako izgleda da se vlada Srbije ( Koštunica – Tadić ) “svim sredstvima “ bori da sačuva celovitost države, ona , sem retkih pojedinaca, u suštini to ne čini već pomaže SAD u razbijanju sopstvene države! Pola vlade, na čelu s Predsednikom Srbije, već je“ prebeglo “ neprijatelju.To je i objašnjenje za drsko i bezobrazno ponašanje američke strane po pitanju Kosova .SAD ne dozvoljavaju da se na bilo koji način dovede u pitanje nezavisnost Kosova niti da se to pitanje više odlaže. Našu vladu, kao predstavnika nove kapitalističke klase Srbije, i ne interesuje toliko status Srbije i Kosova koliko status klase! Ona će sve učiniti da zauzme mesto u društvu kapitalističkih klasa ekonomski razvijenih zemalja sveta.

Vlada Koštunica – Tadić je daleko odmakla na putu izdaje zemlje.Ona je, po instrukcijama NATO pakta, ukinula narodnu vojsku i stvorila plaćeničku, koja nije u stanju da brani zemlju. U Srbiji ,što se tiče SAD, nema vojnih tajni.Pored toga, vlada stalno ponavlja da neće upotrebiti oružje da zaštiti suverenitet zemlje. Granice Srbije više ne čuva vojska već policija. Sklapanjem Partnerstva za mir sa NATO vlada i to malo vojske što ima, potčinjava “ partneru “ za upotrebu širom sveta. Samo ne na Kosovu!

Iako je većini ljudi u Srbiji jasno da su SAD državni neprijatelj Srbije broj jedan, vlada Srbije, umesto da prekine sve političke a naročito vojne odnose sa njima, sklapa takve vojne sporazume sa SAD i NATO po kojima oni mogu teritoriju Srbije i vojnu infrastrukturu slobodno koristiti za pokrete i manevre svojih jedinica (kancelarija NATO u MO, aerodromi itd.), pa i za intervenciju na Kosovu!Američki piloti ,koji su bombardovali Srbiju 1999., šećkaju se po aerodromu Batajnica kao turisti.

Da im vojska Srbije neće smetati pobrinuo se nas ministar odbrane neverovatnom izjavom “Da se vojska Srbije ne priprema za oružane akcije na Kosovu jer su snage NATO garant bezbednosti srpskog naroda tamo ”.

Stvarno smo uškopljena država!

Ali, viteštvo i patriotizam su još uvek cenjeni u Srbiji pa se vodeći političari, i pozicioni i opozicioni, dovijaju na razne načine da “ odglume “ državničko dostojanstvo i sakriju svoju izdaju, kukavičluk i strah.B.Tadić se krije iza stava “ nisu važne teritorije, važni su ljudi”, V.Koštunica iza “Boga i pravde” a u zadnje vreme i Putina, T.Nikolić preti “izlaskom na ulicu” (samo ne kaže da li u Prištini ili Beogradu) itd.

Jedino je I.Dačić „potegao“ oružje, ali je brže bolje dodao da ono za sada služi socijalistima da plaše neprijatelja ali je ostao nedorečen što se tiče pucanja bojevom municijom!

Politički skorojevići u Srbiji zgražavaju se nad svakim ko samo pomene rat protiv agresora , ne videći da se taj rat već vodi i da u njemu većinom stradaju Srbi! Vrhunac i kraj njihovog patriotizma je fraza „ niko me ne može naterati da potpišem nezavisnost Kosova“ . Nijedan od njih nema u planu odlazak na teritoriju Kosova i stavljanje na čelo naroda koji tamo brani goli život.Ali, zato su im pri ruci već pripremljene depeše koje će, kao i obično, slati iz Beograda širom sveta protestujući protiv ubijanja Srba i paljenja njihovih kuća i manastira i tražiti da se “krivci pronađu i kazne”. Tu su i voštanice , koje ovi licemeri pale poginulim Srbima u takvim prilikama u beogradskim crkvama koje “niču kao pečurke” dok na Kosovu nestaju!

Nije vreme za plakanje i samosažaljevanje.Imamo posla sa bezdušnim razbojnicima.U SAD se raduju kada čuju “ako Kosovo bude nezavisno svi će Srbi otići sa njega”. To oni i žele ali im se želja neće ispuniti !

Kada govore ili pišu o Kosovu naši političari, analitičari, komentatori, naročito vojni, novinari itd. uglavnom pričaju i navode šta o tome misle i rade strane vojske i države i njihovi lideri, medjunarodne institucije itd. pa se prema tome prilagodjava i naša politika , dok ih mišljenje građana Srbije mnogo ne interesuje niti ga znaju koliko bi trebalo.

Nepobitna je činjenica da narod i elita, država u slučaju Kosova ne misle isto.

Većina Srba je protiv nezavisnosti Kosova jer to znači nastavljanje i intenziviranje ubijanja i proterivanja Srba odatle i otimanje, pljačku i paljevinu njihove imovine, i to onda na legalan način( majsko istraživanje 2006. Strateškog marketinga , naručioc Američka agencija za društveni razvoj).Mislimo da su zbog te većine i junačkog držanja Srba na Kosovu, a ne zbog vlade Srbije, Rusija i Putin stali su uz nas. Nažalost, kapitulantska vlada Koštunica -Tadić ne koristi ovo raspoloženje ljudi radi njihovog neposrednog organizovanja i angažovanja u odbrani zemlje. Naprotiv, stalno se umanjuju i onako male mogućnosti za to. Na primer, ukidanje institucije masovne narodne vojske i teritorijalne odbrane, obuka stanovništva za odbranu, popis dobrovoljaca, sistem samozaštite i bezbednosti itd.

Vreme je da napredne i progresivne političke snage u zemlji, pre svega komunisticke i radnicke partije , patriotske društvene organizacije i udruženja (Savez boraca, Savez rezervnih vojnih starešina itd.) preuzmu inicijativu i aktiviraju se prvenstveno na održavanju visokog patriotskog duha naroda i njegovo usmerenje u otpor agresoru, a ne u paktiranje s njim.

Verujem da će takvu inicijativu ispoljiti i napredne partije i pokreti u nekadašnjim jugoslovenskim republikama i distancirati se od svojih vlada koje podržavaju nezavisnost Kosova, u čemu su slovenačka vlada i njen ministar spoljnih poslova barjaktari NATO, i to već duže vremena.A ni vlada C.Gore nije daleko – ta država postaje najveća pomorska baza SAD!

Jedino se Srbi na Kosovu, uključujuci i izbegle s njega, bore na pravi način. To je armija od nekoliko desetina hiljada ljudi. Na pomenutom istraživanju Strateškog marketinga blizu 30 odsto izbeglih Srba izjasnilo se za aktivno izražavanje nezadovoljstva ako Kosovo postane nezavisno, što je veći procenat nego Alabanaca u slučaju autonomije Kosova u sastavu Srbije. Verujem da je strategija Srba iz Kosovske Mitrovice „Ne – nezavisnom Kosovu i po cenu naših života“, jedina ispravna strategija Srbije u ovom trenutku. To je strategija proverena u vekovnoj borbi za slobodu. Srbi na Kosovu su prinuđeni da se samoorganizuju za tu borbu jer država Srbija nije to učinila, što su i pokazali 17 marta 2004. godine, kada im je „pao mrak na oči“ ( 8 poginulih Srba i 11 Albanaca ).Verujem da su Srbi na Kosovu spremni, čak i ako ih država Srbija „ostavi na cedilu“ ( vlada Koštunica – Tadić sigurno hoće!) da osnuju novu državu Srbiju i počnu od početka! U ovom nametnutom ratu Srbi na Kosovu nemaju više šta da izgube osim bodljikave žice i KFOR. A dobice opet svoje Kosovo!

Mislimo,ipak, da do toga neće doci. Narod Srbije, svi ljudi koji Srbiju smatraju svojom domovinom , su uz njih. U prvom redu naša vojska. I ovakva kakva je , degradirana i zapostavljena, može i mora da bude okosnica te borbe. Pošto se državni vrh ponaša kao da vojska ne postoji, ona treba da ga podseti šta piše u vojničkoj zakletvi o odbrani zemlje, koju je i taj državni vrh potpisao!

Kosovo nije samo zemljište, infrastruktura, 15 odsto državne teritorije već, pre svega, ljudi koji tamo žive i izbegli s njega i njihova budućnost.“ Ne nezavisno Kosovo“ znači zaštitu života i imovine stotina hiljada Srba, stanovnika toga kraja. Samo oni, koji se danas , javno i tajno, odriču Kosova i prinose ga na dar svojim gospodarima , Kosovo vide kao mrtvu stvar,robu koja se može kupiti i prodati kao nafta, ugalj itd.

Na Kosovu se brani i cela Srbija i ceo srpski narod, koje SAD zatiru već godinama. SAD, u stvari, vode politiku istrebljenja Srba kao naroda!Mi smo za njih kao nekada Indijanci i Crnci!

Pogrešno je misljenje da danas Beograd brani Kosovo. Srbi sa Kosova brane Beograd i sve nas.Mislim da je u ovom trenutku K.Mitrovica glavni grad Srbije.To je narodno komandano mesto!

Nismo protiv delovanja nase diplomatije i njenih ofanziva ali Srbija težište borbe za Kosovo treba da prenese na teren Kosova.Oslobodilačka borba tamo već traje od 1998. i dugo će trajati. Prvi cilj je da Srbi na Kosovu ostanu na „položaju“ i da se izbegli vrate, što će biti moguće ako Srbija kao država sve svoje resurse ( vojne, kadrovske, materijalne itd.) stavi u funkciju tog cilja .

Srbi nisu ratnički narod vec radni. Ratuju samo u jednom slučaju – kada im otimaju zemlju, kao danas Kosovo. Rat koji se tamo vodi nisu započeli Srbi vec Amerikanci, gurajući u početku u prve borbene redove baliste, koji se nisu „proslavili“. Posle pogibije njihovog vodje A.Jašarija zavukli su se „ u mišju rupu“, pa je doveden KFOR .To je razumljivo jer Albanci u većini nisu neprijatelji Srba i obratno, iako tako izgleda.

Većina Albanaca i Srba bila je zadovoljna položajem i stanjem pokrajine po Ustavu iz 1974. ali su Amerikanci pomoću balista, četnika i nedićevaca ponovo zavadili i zakrvili dva naroda. Verujemo da će na Kosovu ponovo pobediti ideja bratstva i jedinstva koju simbolizuju dva junaka NOB – Bora i Ramiz! I Srbi i Albanci shvataju da kapitalisti i njihov politički režimi , podržavani i potpomagani spolja, ne mogu rešiti nacionalne, verske i socijalne probleme radnika i seljaka Kosova – to samo može radničko-seljačka vlast, kakva je bila i na Kosovu do 1991!

Kosovo nije izgubljeno. Kosovo je nemoguće odvojiti od Srbije. Srbi će ratovati makar to trajalo ponovo pet stotina godina. Samo u XX veku Srbi su ga tri puta oslobađali( 1912, l918,1941). Njegova sudbina se ne rešava na Ist Riveru već na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Kosovo ćemo odbraniti samo jedinstvenim frontom čitavog naroda u kome će svaki pojedinac naći svoje mesto i zajedno s Albancima koji Srbiju smatraju svojom domovinom.

Postoji hiljade načina da se mala zemlja suprostavi velikoj sili i sačuvaju mnogi životi i imovina. Nisu ni SAD vise moćne i neranjive niti ugledne kao pre. Kako izgleda , Amerikanci se još nisu oporavili od šoka koji su doziveli 11.9.2001.Strah se uselio i u njihove duše. Partizanski i diverzantski rat koji protiv njih vode slobodoljubivi narodi širom sveta je enigma koju ne mogu rešiti i oni ga se boje više nego ruskih raketa.On će im i „ doći glave „.Gde god se nalaze – u Americi ili bilo gde na kugli zemaljskoj – Amerikanci su na meti svojih dosadašnjih meta – miliona potcenjivanih i obespravljenih ljudi. Ali, ti ljudi nisu više siromašni i neobrazovani. Naprotiv, recimo samo to, i oni imaju oružje koje je do sada bila privilegija velikih sila – nuklearno !

Slučaj Kosova pokazuje da je kapitalistička (gradjanska klasa) Srbije još jednom pala na ispitu iz istorije. Od 1991., kada je preuzela vlast od radničke klase i ukinula društvenu svojinu i samoupravljanje pa do danas, beleži samo neuspehe i dovela je u pitanje i samo postojanje srpske države.Ponavlja se istorija od 1918 do 1941! To je egoistična klasa, koja gleda samo svoj osobni interes i kojoj je novac,bogatstvo, kapital važniji od države i njenih gradjana.Ona „beži pod skute“ stranih sila da se zaštiti od gneva sopstvenog naroda i sačuva nagomilan i opljačkan novac.

Srbi bez Kosova su robovi ili skitnice koje lutaju svetom.

Zato, sačuvati Kosovo i odbraniti celu državnu teritoriju od SAD mogu samo ujedinjeni radnici i seljaci predvodjeni svojim radničko-seljačkim partijama i vodjama. Oni su sada na marginama događanja u zemlji i svetu,u teškom socijalnom položaju, neorganizovani i pasivni. Svesni da su 1991. izmanipulisani i prevareni oni negoduju ali njihov otpor je pasivan .Oni ne izlaze na izbore. Oni vise ne veruju nijednoj parlamentarnoj partiji.Verujem da će ih Kosovo pokrenuti na bunt i akciju. Treba samo slediti Srbe na Kosovu. Tamo se rešava naša sudbina.

Srbija ce se pobuniti protiv nepravde koja joj se nanosi. ! Buna - to je zborno mesto radnika, jedino mesto koje im je ostalo. Sva druga su im uzeli kapitalistički lopovi i pljačkaši.

Stevan Mirković, general u penziji, predsednik CENTRA TITO,

11040 Beograd,Palackova 4a