| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

21. vek
Drugovi su po celom svetu


Komunizam je poražen, ali komunisti nisu…

 

U San Salvadoru se 17. januara okupilo 596 partijskih delegata iz 33 zemlje Latinske Amerike, Evrope, Azije i Afrike. Tema skupa je bila – dogovor o jačanju saradnje u borbi za socijalizam.
Tri dana kasnije, u Moskvi, komunisti Rusije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije i drugih bivših bratskih sovjetskih republika razgovarali su o saradnji u ostvarivanju velikog cilja: ponovnog ujedinjenja u veliku državu – Sovjetski Savez.

Sastanak komunističkih partija sveta održan je nekako u isto vreme (18–23. januar) u Istanbulu, sa širom temom: borba protiv imperijalizma i širenje stvari socijalizma, kao svetskog procesa.

Komunističke partije imaju apsolutnu vlast u Kini, Severnoj Koreji, Vijetnamu, Laosu i na Kubi. Ako se tome dodaju i neke afričke zemlje, čije vladajuće stranke, iako to nemaju u imenu, mogu da se podvedu pod komunističke, u nekoj vrsti socijalizma i danas živi bezmalo milijardu i po ljudi.

Drugde, u parlamentarnim demokratijama, komunističke partije su decenijama legitimni faktori u političkom životu, istina u znatno manjoj meri nego pre kolapsa sovjetske imperije. Italijanska KP je prvo reformisana, pa potom se podelila, zadržavši simbolično mesto u parlamentu. KP Francuske se održala, ali samo kao bleda senka nekadašnje. KP Japana u parlamentu danas ima devet poslanika, a nekad je dobacivala i do 40.

U Indiji, dve KP obezbeđuju parlamentarnu većinu koaliciji koju predvodi Kongresna stranka, dok KP marksista već decenijama predvodi vladu u Zapadnom Bengalu.

U Rusiji, naslednik KPSS je KPRF (KP Ruske Federacije), koja u mnogo većoj meri zagovara patriotizam i nacionalizam nego marksizam i lenjinizam. Na izborima za Državnu dumu, održanim 2003, osvojila je 18 odsto glasova. Na sledećim, planiranim za oktobar ove godine, očekuje se da će dobiti samo upola toliko.

Komunističke partije postoje i u Iraku i Siriji, pa čak i u Iranu. Nije čudno što ih, na primer, u Jermeniji ima čak sedam, a u Gruziji pet, ali je iznenađujuće da je osam KP registrovano u Velikoj Britaniji, a sedam u SAD.

Čim je srušen Berlinski zid, Fransis Fukujama je proglasio „kraj istorije”. „Velika ideološka borba je gotova... Zapadna liberalna demokratija se potvrdila kao najbolji način za organizovanje društva i sada je bez ozbiljnog rivala... Zapad nije samo dobio hladni rat: taj uspeh je stavio i tačku na istoriju.”

Pokazalo se potom da je takva ocena bila malo preuranjena: Fukujama je samo lepo formulisao ono u šta su mnogi želeli da veruju. Put od Marksa ne vodi samo ka liberalnoj demokratiji, ali to je druga tema.

U svakom slučaju, marksistička rešenja nisu uspela, ali realnosti obespravljenosti, eksploatacije i bede su ostale.

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves nije komunista, ali svojim zemljacima obećava „socijalizam 21. veka”, i pobeđuje na izborima, sa ambicijama da od svog uzora Fidela Kastra, koji je na kraju životnog puta, preuzme zastavu socijalizma, do koga se, u njegovom slučaju, stiže stazom popločanom petrolejskim dolarima.

A u Srbiji? Nova komunistička partija Jugoslavije tvrdi da ima 17.000 članova (od kojih samo trećinu aktivnih), filijale u svim eksjugoslovenskim republikama, zalaže se za obnovu Jugoslavije, ali bez „titoizma”.  Nije učestvovala na minulim izborima, ali će za sledeće biti spremna. „Nema istinske socijalne pravde bez socijalizma”, kaže mi Branko Kitanović, generalni sekretar. „Onaj koji smo imali bio je sa stotinu mana, ali i hiljadu vrlina, a sada je obrnuto”, dodaje.

„Planeta će biti crvena”, poručuje kalendar NKPJ, sa slikama Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina. Protiv su ulaska u NATO i Evropsku uniju.

Sedište NKPJ je na trećem spratu u Nemanjinoj ulici 34 u Beogradu.


Milan Mišić
[objavljeno: 03.02.2007.]

     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.